У Србији ће се, наредних неколико недеља, осим о трагедији која се десила у Новом Саду, причати и о серији „Сабља“. Протеклог викенда видели смо две сасвим солидне епизоде, а прича о „највећој полицијској акцији на Балкану“ тек је почела. Ако је судити по до сад виђеном материјалу, пред нама је занимљив трилер који ће нас везати за мале екране.
Озлоглашена СДБ
Оно што је, можда, код већине гледалаца прошло незапажено, јесте текст на самом почетку друге епизоде, који говори о наводној спрези криминала и Државне безбедности. Наравно, реч је о времену које се везује за Милошевића и кратак период након његовог свргавања.
Чувена и „озлоглашена“ СДБ (актуелна БИА) по ко зна који пут је окарактерисана као некаква мафијашка организација, без обзира на дефиницију саме Службе, на њену суштину, односно, сврху и на оно чиме се људи из ДБ-а баве – а то је, пре свега, очување и заштита државног поретка, као и брига о безбедности грађана Србије.Ипак, главна „кривица“ Службе и њених припадника је што је 90-их година, у ратним околностима, бранила интересе српског народа. С’ аспекта здравог разума, ово је логично и једино исправно, иако друштво из НВО сектора (као и сви циници другосрбијанске провенијенције) вероватно мисли да је наша СДБ требало да ради за интересе Хрвата у РСК, терориста ОВК на Космету, те припадника НАТО алијансе, године 1999.
Ђинђићев последњи интервју
Занимљиво је како се нигде не спомиње последњи интервју др Зорана Ђинђића, којим је, по свој прилици, сам себи потписао смртну пресуду. Премијер је тада причао о бахатости службеника америчке амбасаде, који су се понашали према њему као према себи подређеном чиновнику.
Причао је премијер и о притисцима енглеских и америчких дипломата на нашу земљу због Косова и Метохије, а поменуо је и статус Републике Српске и њено евентуално одвајање од БиХ и припајање Србији.
Нигде се не спомиње ни да је, на дан атентата, у земљу ушло 11 страних држављана, који су истог дана нестали без трага. Прича Милана Веруовића, Ђинђићевог телохранитеља, који је и сам био тешко рањен, прошла је без икакве реакције званичних медија. Ипак, Веруовић је своје виђење догађаја чији је непосредни сведок изнео у књизи „Трећи метак“.
Геополитичка превирања
Било је то време великих геополитичких превирања, како у свету, тако и на Балкану. Време када је нео-либерални капитализам коначно победио и почео да показује право лице. Србија је само једна у низу колонизованих земаља од које се, мало по мало, отимају фабрике, природни ресурси, рудници, плодно земљиште, извори пијаће воде…
За наше ресурсе и инфраструктуру било је заинтересовано неколико западних сила. Неки извори кажу да је железара „Сартид“ била предмет спора и сукоба између Енглеске и Немачке. Премијер је, наводно, као немачки ђак, „Сартид“ обећао својим менторима. Енглезе је то прилично разљутило…
„Истина“
Осим због новца, који је одувек био мотив за многа дела и недела, па и за производњу филмова и ТВ серија, један од разлога због ког је снимљена серија „Сабља“ јесте да се „зацементира“ званична верзија везана за убиство премијера. Народ би требало да поверује у причу да су некакви разбојници били способни за такав (зло)чин. А када се историјски догађај екранизује, постане део колективне свести.
„Истина“ коју пласирају покретне слике постане опште прихваћен наратив који се више не доводи у питање. Уколико неко и посумња у званичну верзију, бива исмејан, окарактерисан као „теоретичар завере“, а његово мишљење у старту је одбачено попут „равноземљашких“ небулоза…
Многи државници који су се опирали колонизацији, медијски су демонизовани и(ли) ликвидирани. На нама је да одаберемо у шта ћемо да верујемо када је у питању атентат који је претходио полицијској акцији „сабља“.
Да ли је др Зоран Ђинђић био жртва сукоба страних сила у њиховој борби за парче колача? Да ли је страдао онда када је отворено покушао да се заузме за интересе своје земље и народа? Или је, можда, некаква банда, састављена махом од полуписмених људи, нарко дилера, отмичара и оних који су се бавили крађом аутомобила, помислила да ће да опстане и остане „најмоћнија криминална организација“ у држави ако убију њеног премијера?
Уколико је ово последње истина, ови разбојници су испали нечији „корисни идиоти“, с идејом да послуже као једини кривци у много, много већој причи, која, по свој прилици, никада неће бити откривена широј јавности.
Пише: Богдан Богдановић
