Почетком XX века енормно расте стопа насиља над српским становништвом на подручју Македоније и Косова и Метохије. Тамо Бугари, Арнаути и Турци удруженим снагама пљачкају, убијају и малтретирају Србе, а између осталог и наше жене.
Довољно је рећи да је 1905. за само три месеца забележено преко 800 убијених Срба из хира док је проценат силованих српкиња и спаљених кућа био двоцифрен. Тада у Стару Србију долази Воја Танкосић и уз подршку других будућих чланова Црне Руке започиње одбрану српског становништва.
Формирање четничких одреда широм Македоније и Космета
Намеће незапамћену дисциплину и формира четничке чете широм Македоније и Космета. Отпор над окупатором постаје све јачи, а Воја постаје њихов страх и трепет. Станислав Краков ове моменте описује следећим речима: “Необуздан, незадржан, смео, непознавајући страх и препреке, Танкосић је ширио око себе Пламен Четништва.”
Остаје упамћено да је његовим доласком после само једне наредбе енормно смањено злостављање српских жена. Воја је тада наредио да ће свака мушка глава из куће у којој се сазна да је нека Српкиња малтретирана бити сурово кажњена јавним батинама уколико тај мушкарац не буде бранио своју мајку, жену или ћерку.
Након успостављања ове наредбе која брзо прелази у мушки кодекс сваке српске куће, готово да се више није појавио случај злостављене српске жене на овом подручју.
Oслободилац Космета и Македоније
Воја Танкосић убрзо учествује у ослобађању десетина градова широм Космета и Македоније, а његова појава постаје узор тадашњим генерацијама.
Овај неустрашиви војвода, такође, је одиграо значајну улогу у обуци будућих герилаца и припреми за ослободилачке ратове. Танкосићева стратегија и харизма оставили су трајан утисак на тадашње генерације, и он је постао симбол борбе за слободу српског народа у Старој Србији и Македонији. Након своје смрти, Танкосић је постао легенда у српском народу, а његово име и дела се и данас чувају у сећању, као симбол отпора и заштите Срба у тешким временима
