Веома често учинак српских клубова и фудбалске репрезентације Србије, у програмима телевизија Србије, анализира бивши фудбалер Раде Богдановић.
Многи нису сагласни са оним што некадашњи фудбалер Жељезничара, Вердера из Бремена, Атлетико Мадрида и многих других светских клубова говори, али искреност и жар са којим говори о фудбалу му нико не може оспорити.
Почетак фудбалске каријере и изазови кроз које је прошао
Иако је остао у свету фудбала кроз анализирање утакмица, Раде Богдановић је прошао много тога кроз игру која многима живот значи. Некада давно, када се све рушило око њега и када је кретао у нови живот из минуса, имао је само то – наду у будућност коју му само ноге могу донети.
О пуцњави у Сарајеву, животу у Јужној Кореји и српском фудбалу, Богдановић је говорио у нашој најновијој емисији.
Критика стања српског фудбала
Искрен као и увек, о фудбалу на овим просторима је кратко истакао: „Кад је српски фудбал у питању, мислим да је бака давно прошла са колачима“ – рекао је Богдановић на почетку емисије, па похвалио Црвену звезду јер наступа у Лиги шампиона и признао када је дошло до пада српског фудбала.
„Кад је улица преузела правне одборе и фудбалске клубове. Улица где уђе ту среће нема, а она је почела да улази, да се сад не враћам 20 година уназад, знамо сви на шта је то личило у периоду од 90. до двехиљадите године.“
Партизанов пад и долазак некомпетентних људи
Богдановић је, осврћући се на српски фудбал, анализирао и ситуацију у Партизану, клубу који последњих година има тешкоће, а недавно су променили и руководство.
„Кад отерате из клуба Клинчарског, Живковића, Варгу, преминуо Трбојевић, преминуо Костић, Бјековић избачен из Скупштине, имате дуг од 56 милиона евра… немате пола играча да продате, капитена продате за милион и по евра. Немогућа цена и онда вам се дешава то што вам се дешава тренутно у фудбалском клубу Партизан, зато што су дошли у клуб, омладинске селекције људи који нису компетентни,“ констатовао је искрено.
Одлазак из Сарајева и нови почетак
Богдановић је морао напустити родно Сарајево на почетку рата, док је свет фудбала морао ставити по страни. Било је то једног сасвим обичног дана, али да није све као иначе могло се осетити од раног јутра.
Познато Вилсоново шеталиште било је празно када су се фудбалери Жељезничара упутили од хотела до Грбавице да одиграју меч са екипом београдског Рада. Пред сам почетак меча, уследила је рафална пуцњава и та утакмица никада није ни одиграна.
Тежак одлазак и сећање на Сарајево
Богдановић је тада Сарајево напустио у војном авиону захваљујући докторки Надици. У џепу је имао само 500 марака, а у срцу је понео домовину, коју и данас носи
„Кад уђете у тај авион и кад знате да немате ништа, реално, ја сам имао 500 марака у џепу… Реално, у том тренутку са 22 године нисмо нешто претерано у глави имали, све нам је било везано за ноге, наша будућност је била у ногама.“
Животна философија и најтужнији део сећања
С осмехом, Богдановић каже да је његова будућност тада била у ногама. Али када се сети ратних догађаја, туга превлада: „Кад ме неко пита шта ми је реално најтужније у мом животу, није морало да се деси просто.“
Више детаља везаних за будућност и стање у српском фудбалу као и оних који се тичу Радетове животне борбе, можете видети у нашој новој емисији, а ми захваљујемо господину Богдановићу што је са нама поделио део свог живота.
