Теслин трансформатор и Пупинови калемови нашироко су познати проналасци два највећа српска научника, али мало коме је познат проналазач Добривоје Божић који је по својим достигнућима одмах иза ова два великана домаће науке. Његов допринос је, тврде стручњаци, апсолутно упоредив са доприносом оца пнеуматске кочнице Џорџа Вестингхауса.
Захваљујући овом научнику, први пут је конструисан главни део кочнице којим се са локомотиве управља кочењем воза. Божићева кочница је, према мишљењима стручњака, непревазиђена по једноставности конструкције, лакоћи руковања и снази деловања.
– Божић је пронашао решење распоредника са три радна притиска, решење неисцрпности кочнице воза приликом кочења, препуњења радне коморе, проблема аутоматске промене силе кочења у зависности колико је железничко возило оптерећено. Конструисао је и главни део кочнице којим се са локомотиве управља кочницом воза – каже за „Блиц“ Ивана Јовичић Ћурчић, кустоскиња Железничког музеја.
“Кочница Божић” је у Југославији усвојена 1922. године, а кад је убрзо Међународна жељезничка унија прогласила тај уређај бољим од свих дотадашњих, усвојена је и у другим земљама. “Божићева кочница” је непревазиђена по једноставности конструкције, лакоћи руковања и снази деловања.
Први изуми
Божићева кочница није његов први изум. Први патент носио је име „Систем континуираног кочења путничких и теретних возова компримованим ваздухом“. Он је одобрен од стране Железничке уније, а 1922. године ушао је у употребу у Краљевини СХС. Наредне године пријавио је патент за развој железничког транспорта „Брзореагујући троструки вентил“, који је признат 1926. године.
– Патент „Разводник за кочионе системе са флуидом под притиском“ је пријавио Међународној унији железничара 1925. године, а он је прихваћен три године касније и тестиран 1928. године на прузи Загреб-Ријека – истиче кустоскиња.
Овим патентима решени су сви проблеми везани за заустављање возова без обзира на тежину и брзину, једном засвагда.
На скупу „Добривоје С. Божић – изумитељ савременог система кочења воза“, одржаном у Краљеву 2017. године, заузети су ставови да се по својим изумима и конструкционим решењима Добривоје Божић налази на „трећем месту у досадашњој историји Срба – после Тесле и Пупина“.
– Данашње кочнице које се у свету праве од стране великих произвођача су усавршена верзија Божићеве кочнице – истиче Јовичић Ћурчић.
Ученик Рудолфа Дизела
Као изузетно добар студент, Божић је похађао Вишу техничку школу у Немачкој, где му је предавао и чувени конструктор дизел мотора Рудолф Дизел, који му је био инспирација како током школовања, тако и након њега. По завршетку студија овај изумитељ се 1911. године вратио у Србију, где је радио у железничкој радионици у Нишу.
– Добривоје је са супругом Радмилом и сином Драганом за време Другог светског рата пребегао за Канаду. Након одласка преко океана проглашен је за издајника и државна власт му је одузела сву имовину – прича кустоскиња Железничког музеја.
Године 1950. овај пар је добио и другог сина којег су назвали Бранко, а недуго након његовог рођења су се развели.
Божићи су осим синова, имали и ћерку Весну која је умрла 1941. године од упале слепог црева.
Добривоје се у Београд вратио тек 1964. године, а у овом граду је и преминуо 13. окктобра 1967. године.
Породична кућа
Породица Божић је до емиграције живела у породичној кући у Београду, која се налази у Крунској улици број 69. Након доласка Немаца, породица је протерана да живи у подруму виле. Ова вила одужета је након што је Божић проглашен за издајника.
Током 2014, године завршен је процес реституције, али је ова грађевина остала позната као предмет око којег се споре наследници и држава.
