Аустрија је изабрала. Десничарска Слободарска партија освојила је највише гласова на парламентарним изборима, али неће моћи сама да направи владу.
„Отворили смо врата нове ере“, рекао је лидер Слободарске партије Херберт Кикл присталицама, који су славили историјску победу.
Киклова партија освојила је 29,2 одсто гласова, према званичним прелиминарним резултатима, скоро три више од од конзервативне Народне странке (26,5 одсто), али далеко од потребне већине у парламенту.
Победа Слободарске партије последња је у низу изборних успеха деснице у Европи. Кикл се захвалио гласачима на „оптимизму, храбрости и поверењу“.
Слободарска партија је освојила 58 од укупно 183 места у парламенту, Народна странка 52, а социјалдемократе 41 мандат. Либерална странка Неос освојила је девет одсто гласова, а Зелени осам.
Најбољи резултат до сада
Слободарска партија никада до сада није забележила овакав изборни резултат. Генерални секретар Слободарске партије Михаел Шнедлиц рекао је да су „Аустријанке и Аустријанци исписали историју“, иако је одбио да каже с ким би могли да направе коалициону владу.
Анализа гласања показала је да су људи старости од 35-59 година највероватније гласали за крајњу десницу, и незнатно више жена него мушкараца. Слободарска партија се сматра крајње десничарском, са озлоглашеним, нацистичким наслеђем.
Током кампање, лидер Слободарске партије поручивао је да ће бити фолксканцелар (народни канцелар) и да ће од Аустрије направити тврђаву. Киклов термин фолксканцелар, који је коришћен за описивање нацистичког лидера Адолфа Хитлера 1930-их, забринула је неке Аустријанце.
За њих је то неугодан подсетник на порекло Слободарске партије коју су 1950-их основали бивши нацисти. Када је изборна победа Слободарске партије постала извесна, мања група демонстраната појавила се испред парламента носећи антинацистичке транспаренте.
Доминантна питања
Око 6,3 милиона Аустријанаца имало је право гласа на изборима на којима су доминирала питања миграција, азила, као и инфлација и рат у Украјини. Забележена је висока излазност – близу 75 одсто.
Слободарска партија је током кампање инсистирала управо на овим питањима и успешно искористила забринутост бирача око миграција, растуће инфлације, рата у Украјини и љутње због начина на који се власт суочила са пандемијом ковида-19.
Као и друге европске странке деснице, Слободарска партија комбинује оштру реторику о имиграцији и исламу са обећањима да ће ограничити оно што сматра мешањем Брисела у национална питања.
Кикл је блиско повезао његову странку са мађарским премијером Виктором Орбаном. Изразио је помирљивији тон када је у питању Русија.
Лидер Слободарске партије назвао је шефицу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен „ратном хушкачицом“ и противи се санкцијама Русији, уведених због њене инвазије на Украјину.
Прављење владе биће велики изазов
Пре пет година, Слободарска партија је изашла из коалиционе владе са конзервативном Народном странком због корупционашког скандала.
Под вођством Јерга Хајдера 1999. године, Слободарска партија је изненадила европске политичаре заузевши друго место на изборима и придруживши се влади коју су предводили конзервативци.
Када је 2018. ушла у владајућу коалицију, Херберт Кикл је био министар унутрашњих послова, све до корупционашке афере. Сада као лидер, ватрени Кикл је одвео странку ка њеном најбољем изборном резултату до сада.
Међутим, формирање коалиционе владе ће се вероватно показати компликованим за Кикла. Он није омиљеним политичар међу другим странкама.
Социјалдемократе, Зелени и либерални Неос још пре избора су искључили било какву сарадњу са крајњом десницом.
„Нема коалиције са крајњом десницом“, рекла је за ББЦ министарка за климатске акције Зелених Леонора Гевеслер уочи избора.
„Нећемо у коалицију са странком која негира климатске промене, која ради само на подели нашег друштва и ширењу страха и теорија завере“.
Сарадња са Народном странком
Једина могућа коалиција коју Киклова странка може да формира је са Народном странком. Камен спотицања могло би да буде то што Слободарска партија жели да Кикл буде канцелар. То је Народној странци неприхватљиво.
Садашњи канцелар Карл Нехамер из Народне странке рекао је раније да је „немогуће формирати владу са неким ко обожава теорије завере“.
Када је Слободарска партија Герта Вилдерса победила на изборима у Холандији прошлог новембра, он је одустао од намере да постане премијер како би три друге странке пристале да формирају коалицију.
Међутим, Кикл жели да води земљу. Обећава Аустријанцима да ће деловати као њихов „слуга и заштитник“.
Политички аналитичар Томас Хофер рекао је за ББЦ да није извесно да ће аустријски председник Александер Ван дер Белен дати Киклу „директан мандат за формирање коалиције“.
Народна странка, односно садашњи канцелар Нехамер, у теорији би могли да склопе коалицију са социјалдемократама, и да у владу укључе либералну странку Неос или Зелене.
