Бјеловар, септембар 1991. године. Хрватске војне снаге стежу обруч око складишта муниције у Беденику. 170 тона експлозива брани неколицина српских војника ЈНА. Без воде, струје, хране, и без излаза имају само један циљ, да се хрватска војска не домогне оног што би могло да пресуди српском народу. Одлука једног човека све је променила. То је био мајор Милан Тепић.
„Војско, слушајте ме добро! Не знам колико ћемо моћи још овако да издржимо, усташе ће тек жестоко навалити и настојати да нас заскоче. Зато су пажљиви са ватром и избjегавају да ударају по складишту, јер ово што ми имамо овдје за њих је више него драгоцјено. Искључиво је моја брига да они то не добију у руке, јер можете замислити каква би то трагедија била за наш народ.
Ово је моја давна одлука и молим да се не коментарише. Кад дође тренутак да се више не може издржати и кад дође мука до ока, тражићу да се удаљите на пристојну удаљеност од главног објекта. Дакле, не замјерите ми ако сам негдје према неком од вас погријешио, али хоћу двије ствари да урадим уз вашу помоћ: да усташама не дам Беденик и да ви останете живи. Нека неко од вас сачува овај мој ратни дневник. Вољно и збогом, јунаци моји!“, гласило је говор мајора Милана Тепића и одликованог хероја ЈНА.
Небо над Бјеловаром прекрили су црни облаци. Одјекнула је вест, експлодирало је складиште муниције у Беденику. И тако је отишао последњи херој земље које више нема – мајор Милан Тепић. Дао је своју реч да ће бранити земљу онда кад јој буде тешко. За свој народ дао је највредније што је имао, свој живот.
Сећање не бледи
Сећање на хероја каквог од Стевана Синђелића не памти српски народ, не сме да избледи. Они које се забораве, поново умиру. Република Српска и Србија памте свог хероја. Данас се слободно корача улицама које носе његов назив. Бисте лика мајора Тепића красе градове са обе стране Дрине. О њему се снимају и филмови.
Питање које је иза себе оставио посљедњи народни херој ЈНА је и да ли би ико од нас данас имао храбрости да жртвује свој живот за друге.
„Ја сам дао ријеч!“, ове ријечи мајора Милана Тепића годинама након његове смрти отишле су у легенду. Данас, у времену у којем живимо, одзвањају јаче него икада, опомињу нас и питају: Знамо ли колику вриједност има оно што изговоримо, и шта то значи имати ријеч?
Деценијама након његове смрти, многи се питају у каквом времену живимо и шта нам значе ријечи. Вјерујемо ли увијек у оно што говоримо.
Хрватска страна потврдила је губитак 11 војника током експлозије на Беденику. Незванично, настрадало је 200 хрватских војника. За злочине над припадницима ЈНА, готово нико није осуђен. Посмртни остаци мајора Милана Тепића никада нису предати његовој породици. Гроб у његовом родном селу је празан.
