Наш простор загрева се брже него остатак света. Иако их метеоролози не могу најавити, без сумње указују да ће суше бити све чешће. До краја века ће се појављивати и седам пута у десет година.
Док су суше некада биле ретка појава, последњих година недостатак падавина и високе температуре постају готово уобичајен летњи сценарио. Крајем августа чак 92 процента територије Србије било је у категорији екстремне суше. Само од 2000. године до данас чак осам година обележиле су суше, показало је истраживање које су у оквиру пројекта „Extremes” спровели научници са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду.
„Оне су последица и повећања глобалне температуре на планети и онога што је познато за подручје Балкана, односно да се ми налазимо у нечему што се зове „хотспот”. Наиме, због тога како је овај део планете постављен и због саме атмосферске циркулације, наш простор загрева се брже него остатак света. Када погледамо лета у неким другим деловима света, видимо да се температура повећава за 1,2 до 1,5 степени Целзијуса. Код нас то повећање иде и више од 2,5 степени.
У том смислу, ми смо и додатно угрожени. Наше истраживање показало је да су суше, а поготово летње, све учесталије у 21. веку. Поред тога што су врло интензивне, оне све чешће захватају и целу земљу. Ове године, рецимо, нисмо имали ниједну општину, град, место у нашој земљи које није било погођено топлотним таласом. А појава сушне и топлотних таласа су у врло блиској вези“, објашњава за „Политику” Милица Тошић, истраживач на београдском Физичком факултету.
И чешће и дуже
Не само што су чешће, суше су и све дуже. Истовремено статистика показује да се повећава и број дана са екстремним падавинама. Саговорница указује да то говори да се променила и сама расподела у падавинама. Све су чешће смене потпуно супротних екстремних метеоролошких и временских догађаја.
„Ове године се десило да је у једном дану јуна пало онолико кише колико би иначе пало за цео јун. И одмах после тога је следило веома топло време које се наставило и у јулу и у августу. Ти сушни услови никако не помажу пољопривредним културама, поготово кукурузу, соји, сунцокрету… Учесталост суша заправо се најјасније огледа у приносима кукуруза. Тешко је одредити када ће суше почети и колико ће да трају, али њихова учесталост у неком климатолошком периоду може да нам буде главни индикатор на основу кога ћемо да кажемо да година може да буде потенцијално опасна за пољопривреду. Заправо, то је позив на превентивно деловање“; додаје Милица Тошић.
Тошићева подсећа да је процена губитака 2012. године, када је забележена једна од најгорих суша у Србији, износила између 500 милиона и две милијарде долара. А рекорди којима смо сведочили овог лета, екстремне температуре и веома дуги топлотни таласи, најављују да се нешто слично можда већ поновило.
„Не постоји ниједан климатски сценарио који указује на то да ће климатске промене у будућности на било који начин позитивно да утичу на секторе као што су економија, пољопривреда и слично. Без наше борбе, најпре у праћењу климатских промена и нашем ублажавању и прилагођавању, не можемо да се изборимо са губицима“, додаје Милица Тошић.
Веома тешко их прогнозирати
Уз све то, оно што мучи и метеорологе и пољопривреднике јесте чињеница да је веома тешко прогнозирати сушу.
– Суша се везује за падавине, то јест има ли их или нема. А у метеорологији нешто што је најтеже прогнозирати, поред магле, управо су падавине. Не можемо да најавимо сушу, али оно на шта без сумње можемо да укажемо јесте да ће бити све чешће. Можемо да очекујемо да ће се до краја века појављивати седам пута у десет година. И управо то треба да буде неки правац људима, посебно онима који се баве пољопривредним културама, да предузму мере и да се прилагоде дугим сушним периодима – закључује Милица Тошић.
