У Народном позоришту у Београду почеле су пробе представе „Мајстор и Маргарита”, према чувеном роману Михаила Булгакова, у којем се славни руски писац бави суштинским филозофским, културолошким и политичким питањима, а посебно односом уметника и власти, као и веровањем у одређену идеологију, саопштено је из националног театра.
Премијера је планирана за прву половину новембра на Великој сцени Народног позоришта.
Драматизацију је урадила Ката Ђармати, а поставку спрема Андраш Урбан, позоришни редитељ снажног ауторског печата чији се естетика темељи на сталном преиспитивању стварности у којој живимо, али и сопствених ставова о томе.
„Рукописи не горе. Рукописи горе, као и представе, као и све што човек уради, гори. ‘Мајстор и Маргарита’ јесте дело где тешко заобилазите размишљање о свом постојању у одређеном историјском тренутку, овде и сада, а с друге стране натера вас да се посветите и неким важним, дубљим питањима људске егзистенције. Ако је то људско, уопште, вредно спомена, ако уопште има неког смисла. И љубав изгори на ломачи”, каже редитељ коме ће ово бити трећа поставка у Народном позоришту, након Стеријиних „Родољубаца” (2015) и Нушићевог „Сумњивог лица” (2016).
Костимограф Бојана Никитовић, композитор Ирена Поповић, кореограф Герђе Кристијан и Љиљана Мркић Поповић (сценски говор) потписују се, заједно са Урбаном и Катом Ђармати, као уметнички тим овог позоришног дела у којем су улоге додељене Игору Ђорђевићу, Нади Шаргин, Александру Вучковићу, Вањи Ејдус, Павлу Јеринићу, Вањи Милачић, Драгану Секулићу, Јулији Петковић, Јелени Благојевић, Андреју Њежићу, Бојану Кривокапићу и Душану Матејићу.
„Мајстор и Маргарита” свакако је један од најпровокативнијих романа светске литературе; необичне је форме, одликује га мистериозност на разним нивоима у којима Булгаков испрекиданим редоследом, кроз 32 поглавља, описује догађаје у Москви тридесетих година двадесетог века, као и догађаје које је насловни јунак, Мајстор, описао у свом роману о Пилатовом суду и Исусовој мученичкој смрти.
Догађаји у руској престоници приказани су као фантастична прича о доласку ђавола Воланда у ту средину у којој треба да се одржи годишњи бал демона… Комбинујући елементе модерне сатире, фантастичног, гротескног и интелектуалне прозе, роман тражи одговоре на велике проблеме данашњице. Булгаков не пише формулама, он тера свог читаоца да размишља и самостално препозна дубље моралне и друштвене везе.
Булгаков је на роману „Мајстор и Маргарита” радио скоро дванаест година: од 1928. до фебруара 1940. године. У јеку све чвршће стаљинистичке културне политике, он је и настанак романа држао у тајности до те мере да нико изван његовог најужег круга пријатеља није знао за њега – осим агената и доушника који су се ројили око њега. Године 1930, након што је његова драма „Интрига лицемера“ била забрањена, уништио је део рукописа: „Ја сам свој роман о ђаволу бацио у пећ“, написао је у писму совјетској влади.
Три године касније, након што је сазнао за хапшење свог пријатеља, драматурга Николаја Ердмана, поново је спалио део романа. За мање од годину дана преписује га из сећања – као сведочанство о речима које су постале крилатица заснована у роману: „Рукописи не горе!“
Ово ће бити тек друга поставка „Мајстора и Маргарите” у Народном позоришту у Београду; за сада, прву и једину урадио је Александар Саша Петровић, а премијера је одржана 6. априла 1982. године на Великој сцени.