Прва права разгледница на свијету, тврде картофили, штампана је на српском језику ћириличним писмом 1871. године у уредништву листа „Змај“ у Бечу. Штампана је на предлог геодетског официра Петра Манојловића из Сентомаша (данашњег Србобрана), у сарадњи са Јованом Јовановићем Змајем, уредником тадашњег сатиричног листа „Змај“.
Прва разгледница на свијету штампана је на српском језику
Прва права разгледница на свијету, тврде картофили, штампана је на српском језику ћириличним писмом 1871. године у уредништву листа „Змај“ у Бечу.
Штампана је на предлог геодетског официра Петра Манојловића из Сентомаша (данашњег Србобрана), у сарадњи са Јованом Јовановићем Змајем, уредником тадашњег сатиричног листа „Змај“.
Познати цртач, техничар и картограф, чије се име везује за неколико успелих едиција тога времена, током једне од својих честих посјета редакцији предложио је чика Јови да изради специјалне илустроване дописнице ради обављања краће преписке редакције са читаоцима.
Ова прва илустрована дописница у свијету имала је све карактеристике разгледнице у данашњем смислу: слику на предњој страни са одређеним простором за адресовање, односно поштанску марку, док је полеђина карте остављена празна за саопштења.
Сама илустрација на разгледници била је прилично импресивна, с обзиром на то да је штампана у срцу Аустроугарске.
Како изгледа разгледница?
На предњој страни карте представљен је змај са раширеним крилима, коме из чељусти сијевају муње, а из ноздрва излази огањ, док у канџама држи једну повијену траку за адресирање на име примаоца.
Испод змаја види се пејзаж, и то, лијево – детаљ са ведутама Истамбула и минаретима џамија, испред којих стари Турчин пуши лулу, а на десној страни – воз који излази из тунела, док су у позадини зидине Москве са куполама православних цркава.
У средини, између Москве и Истанбула, приказан је дио мора са једрењацима и лађама, међу којима је и пароброд – точкаш са грбом тадашње Кнежевине Србије!
Претпоставља се да је аутор желио да цртежом изрази тада популарну идеју панславизма. Читава слика је заправо симболизовала обједињавање словенског живља у источном дијелу Европе, што је, у најмању руку, била врло непопуларна тема у Аустроугарској, као уосталом и лист „Змај“.
Саучуван је само један примерак
Због тог „политички некоректног“ садржаја, једини сачувани примјерак ове разгледнице имао је несвакидашњу историју.
Из читаве серије ових илустрованих дописница сачуван је само један примјерак, који је 1963. откупио непознати белгијски колекционар, поставши тако власник једног од највриједнијих филателистичких раритета.
На ову разгледницу су, иначе, биле залијепљене двије марке: једна од пет крајцара (црвене боје) и једна од десет (плаве боје). Игром случаја, пронађена је тек 1964. године, а пошто је филателистима била непозната, исте године је изложена на једној филателистичкој аукцији у Паризу.
Отклоњена неправда према Манојловићу
Све до 1963, сматрало се да је изумитељ прве разгледнице извесни књижар Шварц, из Олденбурга. Он је 1875. изрезао картоне у величини тадашњих поштанских дописница, на које су му штампари отиснули клише са цртежом из једне старе немачке песмарице, која је садржавала винске песме из подручја Рајне.
Конкретно, реч је о илустрацији за песму Петпутапестотина ђавола. Међутим, када је откривена Манојловићева разгледница, требало је ревидирати дотад важећи став, што није било лако.
Тако се међу светским филателистима заподела вишегодишња расправа, у којој је учествовао и Новосађанин Мирко Вернер, који је, на крају, доказао да је Манојловић осмислио најстарију сачувану разгледницу у свету – каже сомборски хроничар Миле Војиновић.
Ремек дела штампарства
Прве разгледнице рађене су у техници литографије и биле су права ремек дела тадашњег штампарства. Код њих се на предњој страни налазила илустрација, а на полеђини место само за адресу и поштанску марку.
Поруке су се исписивале на предњој страни поред или преко илустрације. Тек од 1905. године задња страна разгледнице је подељена једном вертикалном линијом на два једнака дела. Десно од линије се исписивала адреса примаоца и лепила поштанска марка, а лево од ње садржај поруке. Овакав тип разгледница се употребљава и дан данас.
Србија на разгледницама
Прву серију разгледница у Србији објавила је књижара Велимира Валожића у Београду, 1895. године. Ту серију красио је Поглед на Калемегдан са Саве (панорама Београда), Позориште (Народно позориште са спомеником кнезу Михаилу) и Нови конак (данашњи Стари двор).
На једнима је писало Поздрав из Београда, а на другима Жели вам Срећну нову годину Књижара Велимира Валожића.
Идуће године Велимир Валожић објавио је још једну серију у којој је, осим Београда, било и 16 разгледница са сликама градова Србије. Аутор ових првих серија је Владислав Тителбах, познати илустратор, а дворски фотограф Милан Јовановић је аутор фотографија.
