Научници су открили протеин који може директно зауставити оштећење ДНК. Током својих истраживања научници су сазнали и да се тај протеин може убаци у било који организам. То га чини обећавајућим кандидатом за вакцину против рака.
Протеин одговора на оштећење ДНК Ц (ДдрЦ) пронађен је у малој издржљивој бактерији званој Деинококус радиодуранс. Чини се да је ДдрЦ веома ефикасан у откривању оштећења ДНК, заустављању и упозоравању ћелије да започне процес поправке. Али, главна карактеристика ДдрЦје што је способан да самостално ради свој посао без помоћи других протеина, наводе истраживачи са Западног универзитета у Канади.
„На наше велико изненађење, то је заправо учинило бактерију преко 40 пута отпорнијом на оштећења од УВ зрачења”, каже биохемичар Роберт Сабла, преноси Science Alert додајући да је ово редак пример где имате један протеин који функционише као самостална машина.
Неконтролисано оштећење ДНК може довести до низа болести. УВ светло, на пример, може оштетити ДНК у ћелијама ваше коже, повећавајући шансе за рак коже.
„Способност преуређивања и уређивања и манипулације ДНК на специфичне начине је свети грал у биотехнологији,. Почетак којим би могли да дођемо до вакцине против рака”, каже Сабла.
Кључна улога
Објашњава да ДдрЦ игра кључну улогу у тој издржљивости.
„Код људске ћелије, ако има више од два прекида у читавом геному од милијарду базних пара, она не може да се поправи и умире. Али, у случају ДдрЦ, овај јединствени протеин помаже ћелији да поправи стотине сломљених фрагмената ДНК у кохерентан геном“, каже научник који је са тимом дошао до ових сазнања користећи моћни сноп рендгенских зрака на канадском извору светлости да испитају 3Д облик ДдрЦ-а и открију како он ради своју магију.
Открили су да протеин скенира дуж ДНК, тражећи лезије на једном или оба ланца. Када пронађе једноланчани или дволанчани прекид, онда се везује за њега и тражи други прекид истог типа. Једном када лоцира два једноланчана прекида, ДдрЦ ће се везати и имобилизирати их оба, сабијајући сегмент ДНК.
Слично функционише и када парови имају прекид са двоструким ланцима. Ове фине поправке не само да спречавају да се оштећење погорша, већ такође сигнализирају механизмима за поправку ДНК ћелије да дођу и поправе прекиде. Међу многим предностима боље поправке ДНК, прилагођавање овог механизма могло би бити благодат за генетски инжењеринг, помажући нам да развијемо вакцине против рака и усеве отпорне на климатске промене. А можда ће бити још нових алата одакле је то дошло.
„ДдрЦ је само један од стотина потенцијално корисних протеина у овој бактерији”, каже Сабла. Наводи да је следећи корак да се открије шта још ова ћелија може и како да поправи сопствени геном.
