Податак да су испоруке руског гаса у Европску унију путем гасовода “Турски ток” порасле за више од 40 одсто у првих седам месеци ове године у односу на исти период 2023. је још један од показатеља да Европа, ма шта говорили и намеравали, ипак не може енергетски опстати без Русије, јер не постоје алтернативни извори снабдевања преко којих би биле обезбеђене довољне количине овог енергента.
Каже ово за “Глас Српске” стручњак за енергетику Војислав Вулетић. Наводи да ће таква ситуација сигурно бити и у наредних десет, а можда и 20 година. Како каже, једино Русија и Азербејџан имају довољне количине овог енергента за извоз, а који је због изграђених гасовода и доступан европском тржишту.
„Европа је велики потрошач гаса. Он се поред гријања у значајним количинама користи и у индустрији, поготово хемијској. Немачка је један од највећих потрошача. Примера ради, њима је на годишњем нивоу потребно око 60 милијарди кубика. Где наћи толике количине? Могу нешто обезбедити из Холандије и Норвешке, али то никако није довољно те се, да тако кажем, мора намакнути још од 40 до 50 одсто неопходних количина“, сматра Вулетић.
Како год се окрене, каже он, остају само Русија и Азербејџан. И то је реалност с којом се морају помирити.
„Због тога је последњих месеци гасовод “Турски ток” готово до максимума стављен у погон, јер се добар део руског гаса, поред Србије, Мађарске и Словачке, прослеђује и до других европских земаља“, каже Вулетић.
Компликације крајем године
Наводи и да гас из Русије у Европу тренутно стиже преко три главна пута – морем као течни природни гас, преко гасовода “Турски ток” и гасоводом кроз Украјину до Словачке. Вулетић сматра да ће се ситуација у Европи додатно закомпликовати када крајем ове године истекне споразум о транзиту руског гаса преко Украјине. Из Кијева је већ у неколико наврата саопштено да не планирају да га продужавају.
Каже и да би одлука појединих европских држава да мањак овог енергента покушају надоместити увозом течног природног гаса из Америке била погрешна. Равна економском самоубиству.
„Неки су то очигледно на тежи начин схватили, а што се може видети из података да је ‘Гаспром’ преко гасовода ‘Турски ток’ у јулу испоручио више од 1,5 милијарди кубних метара гаса у Европску унију, што је 29 одсто више него претходног месеца. Гледано на годишњем нивоу, то је повећање од девет одсто“, каже Вулетић.
САД интересује само новац
Коментаришући наводе појединих западних медија како је увоз руског гаса повећан јер су амерички добављачи смањили испоруке Европској унији шаљући своје ЛНГ танкере у боље плаћене регионе у Азији, Вулетић каже и да се на овом примјеру може видјети колико су САД поуздан партнер.
„САД интересује само новац. Где је сада солидарност? А позивали су и уцењивали европске земље и лидере да се морају одрећи зависности од руског гаса. То је једна страна приче. Друга, они који су се уздали у америчке испоруке течног гаса, који је далеко скупљи од руског, наћи ће се у великим проблемима. Није у питању само цена. Амерички председник Џо Бајден је забранио да се 20 милијарди кубних метара течног гаса испоручи Европској унији. Он је то урадио још пре три месеца“, каже.
Према његовом мишљењу, Американци су схватили да ће њима требати тај гас да би одржали своју индустријску производњу, јер све више тону у рецесију.
„Прети им и банкрот јер је њихов дуг тренутно 35.000 милијарди долара. И што би они нешто помагали Европи, кад су и сами у великим проблемима. Али, исто тако треба знати да је и оно што су они до сада извозили у Европу чинило тек пет до десет одсто европских потреба“, поручио је Вулетић.
Додаје да су Индија и Кина, за разлику од Европе, утростручиле, односно удвостручиле увоз руског природног гаса.
ЕУ имала велику срећу
Сматра и да су земље Европске уније током прошле године имале велику срећу, јер зима није била јака, није било велике потрошње, што је омогућило и да се одређене количине сачувају у подземним складиштима. Јака зима током ове године, како каже, могла би бити болно отрежњење за поједине земље.
„Верујем да би се у некој будућности могло кренути са градњом још једног гасовода, паралелног са ‘Турским током’. Европа неће моћи економски и енергетски опстати без руског гаса. Подсетио бих да су од четири цеви гасовода ‘Северни ток’, три уништене и стављене ван функције. Немци би можда користили преосталу, четврту цев, али им не дају Американци“, сматра Вулетић.
Гас је постао геополитичко питање. Није више енергетско, а ни економско.
„То, уосталом, можемо видети на примеру Европске уније, али и БиХ. Бриселски званичници нису никакви европски представници, они су ту да извршавају само директиве које им стижу са вашингтонске адресе. Њих не интересује да ли ће се Европа трести од зиме и да ли ће индустрија опстати“, поручио је Вулетић.
Уносан бизнис
Европска унија се до прије неколико година ослањала на Русију и када је у питању увоз сирове нафте и нафтних деривата. Из ове земље је обезбјеђивана четвртина неопходних количина сирове нафте и око 40 одсто дизела. Након тога је овај увоз драстично пао, а то не значи да руска нафта не проналази начин да стигне до Европе, али са другом етикетом.
Турска је то искористила да повећа свој увоз руске нафте, али и извоз у ЕУ за више од 100 одсто. То не значи да је сваки терет горива који из Турске стиже у ЕУ – руски. Турска, иначе, има рафинерије које могу прерадити готово милион барела сирове нафте дневно.
