На данашњи дан 15. августа 1914. започела је Церска битка, у којој су Срби тешко поразили трупе Аустроугарске.
Била је то прва велика победа савезника у Првом светском рату. Битка је силно подигла углед Србије и међу савезницима и у неутралним земљама.
Јединице аустроугарске Балканске армије, под командом генерала Оскара Поћорека, прешле су Дрину 12. августа чиме су започеле масивне војне операције на тлу Краљевине Србије.
Почетак рата
Аустроугарска је напала Србију 28. јула 1914. године, тачно месец дана после трагичног атентата у Сарајеву, артиљеријским дејствима преко Саве и Дунава, пре свега са ратног брода Бодрог, по Београду, Смедереву, Градишту, Шапцу и другде, чиме је започела Први светски рат.
Објава рата 28. јула достављена је Србији отвореним телеграмом. У њему је стајало да Двојна монархија држи да је у ратном стању са Србијом, пошто није задовољна одговором на ултиматум који је барон Гизл, посланик Аустроугарске у Београду, предао у вечерњим сатима 23. јула, тадашњем министру финансија и заступнику председника Краљевске владе Николе Пашица, Лазару Пачуу. Влада и централна државна тела Краљевине Србије тада су, на основу наредбе од 25. јула, измештени у Ниш. Врховна команда налазила се у Крагујевцу.
Иако је и истрага у Сарајеву указала да иза атентата који је извршио Гаврило Принцип нису стајале власти Краљевине Србије, изузев појединаца из састава апарата који су помогли потоње атентаторе, ултиматум је уобличен с намером да га званични Београд одбије, чиме би се нашао изговор за рат.
Српска краљевска влада, суочена се стравичном перспективом рата, пошто је земља иначе била тешко исцрпљена Балканским ратовима, понашала се врло попустљиво изашавши у сусрет свим захтевима званичног Беча, осим учешћа органа Аустроугарске у судском поступку. У Бечу и Берлину постојало је уверење да ће се одлучном војном акцијом Србија брзо поразити, те да прилику за рат не треба пропустити.
Напад са Дрине
Аустроугарска Пета и Шеста армија 12. августа провалиле су из Босне у Србију. Трупама је командовао Оскар Поћорек. На простору Срема и Баната налазила се тада Аустроугарска Друга армија, одакле су вршена диверзантска дејства са циљем заваравања, али и масивни артиљеријски напади. Иако су логика ратних дејстава и ратни планови, претпостављали да се главни удар може очекивати са Саве и Дунава пут Београда и долине Мораве, тежишни удар уследио је са Дрине.
Командант је био Оскар Поћорек артиљеријски генерал, врховни заповедник Балканске војске Аустроугарске, војни гуверенер Босне и Херцеговине од 1911.
Аустроугарске трупе заузеле су Шабац. Пошто су у српском Генералштабу схватили да се тежишни удар догађа са Дрине и Саве, са запада, долази до концентрације трупа на том потезу.
Поћорековој казненој експедицији, која је бројала приближно 200.000 војника, супротставиће се трупе којима је командовао генерал Степа Степановић, јачине до 185.000 ратника.
Аустријске трупе код Лешнице прелазе Дрину и 12. заузимају Лозницу. Паралелно, трупе које су прешле Саву заузимају Шабац. Аустријске трупе усмеравају се према Београду. Образована је линија фронта дужине око 160 километара.
Војвода Путник наређује контранапад. Пресудна битка догодиће се код села Текериш, на падинама планине Цер.
Генерал Степа Степановић образовао је тада ударну групу састављену од Моравске дивизије првог позива и Комбиноване дивизије, која је упућена пут аустријских нападача. Наслутио је стратешки значај Цера у конкретној ситуацији, одлучивши да запоседне кључне позиције на планини, коте Тројан и Косанин град.
Током битке развој догађаја посматрао је из села Драгиње.
Приближно у 3.00 сата ујутро 15. августа, Комбинована дивизија запутила се усиљеним маршем потезом Бањани, Свилеува Драгиње, Каона, Криваја, пут Цера, дужине око 40 километара. Делови те групе наилазе на трупе Аустроугарске ноћу око 23.00, на падинама Цера, код Текериша.
Битка
Уследила је Церска битка. Борбе су вођене и прса у прса, да би потом следили артиљеријски дуели. Иако с променљивим успехом Срби су одлучно потукли трупе Аустроугарске.
До 20. августа био је у току бег према Дрини. Из Шапца су се коначно повукли ноћу 23, на 24. август. Жестоке борбе око града вођене су претходних дана.
У поподневним сатима 24. августа српске трупе су биле на Сави. Пораз Поћорекових снага био је потпун.
Процене о броју жртава се разликују. Узима се да су Срби имали преко 3.000 погинулих а приближно 15.000 рањених, док је супротна страна имала око 8.000 мртвих и око 30.000 рањених. Заробљено је 4.500 аустроугарских војника.
Тријумф у Церској бици, прва савезничка победа у Првом светском рату, подигао је углед и популарност Срба широм света. Не само у земљама савезницама.
Занимљиво је да је рођендан владара Аустроугарске Франца Јозефа, цара Аустрије и краља Угарске, који је, разумљиво, обележаван као државни празник, падао 18. августа. Намера Оскара Поћорека да победом честита рођендан владару, претворила се катастрофу.
Трупе Аустроугарске починиле су тада на простору Мачве, Поцерја и другде, бројне бестијалне злочине. Пропаганда званичног Беча говорила је иначе о цивилизаторској улози Аустроугарске у рату против Срба.
Како би оно што се догодило било забележено и приказано јавности, српска влада позвала је тада познатог криминолога Арчибалда Рајса, који је успео да документује и свету предочи шта су аустроугарске трупе у Србији чиниле. Рајс, професор универзитета у Лозани, рођен је иначе у Бадену, Немачка.
Успех Срба 1914, запрепастио је војне кругове у Бечу. У походу који су они замишљали као некакву узгредну казнену експедицију, заправо се догодило тешко понижење Аустроугарске. Сразмерно, у очима савезника, углед Србије драстично је порастао.
За успешно руковођење војним операцијама током Боја на Церу Степа Степановић добио је чин војводе.
