Да ли сте некад срели странца и помислили: „Познајем га однекуд“ или сте можда и ви погрешно замењени са неком другом особом? Овај феномен није неуобичајен – свима се бар два пута догодио у животу, а и научници имају своје теорије о њему.
Шетате се улицом, и случајни пролазник вам се учини крајње познато. Не можете да се сетите где сте га видели или можда ипак нисте, питате се. Постоји ли разлог због којег неки људи могу да имају препознатљивије црте лица, иако их заправо први пут видите?
„Лице рођака“ како су овај феномен именовали на ТикTоку, није формално признат научни термин и не постоје рецензирани, научно поткрепљени чланци који га објашњавају. Ипак, концепт који стоји иза њега има доказане корене у истраживању препознавања лица.
Када очи скенирају лице, одређене ћелије у делу мозга који обрађује друштвене и емоционалне информације, активирају стварања меморије, наводи се у студији из 2022. „Ове ћелије, познате као ‘ћелије лица’, изгледа да се активирају само када људи гледају лица. Оне активирају мождане таласе у хипокампусу, који је кључни део мозга одговоран за обраду информација и формирање меморије“, каже клинички неуропсихолог Џесика Макарти за Јаху Лајф.
У суштини, мозак је једноставно програмиран да детектује и памти лица и заузврат да тражи везе са тим лицима чак и када су те везе лажне.
„Понекад нам се људи чине познатима јер деле заједничке црте са многима које смо раније видели. Наши мозгови су подешени да уочавају познате обрасце, што нам помаже да лакше управљамо друштвеним интеракцијама“, каже психолог Шерил Гроскопф.
Ствар је и еволуције, кажу стручњаци:
„Невероватна способност наших мозгова да препознају и категоризују лица, чак и када не можемо сасвим да одредимо да ли смо их раније видели, вероватно је еволуирала као кључна друштвена вештина, помажући нам да навигирамо односе“, појашњава социолог Натали Росадо.
Иако се феномен „лица рођака“ углавном повезује са анегдотама, он има смисла како препознавање лица функционише у складу са нашим сећањима. „Такође је вредно напоменути“, каже Росадо, „да тренутна популарност овог термина на ТикТоку говори да нешто за шта сте мислили да је само чудна навика ваше перцепције заправо је заједничко искуство“.
