Градски завод је сада објавио детаљна упутства како треба да се понашају грађани током врелих дана како бисте заштитили своје здравље и избегли непријатности. Грађани пре свега треба да избегавају излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова, нарочито деца, труднице, старији, срчани болесници, а уколико морају да буду у том периоду напољу да се труде да што више буду у хладу, наводе из ГЗЈЗ.
Препорука је да се носи лагана, широка одећа, светлих боја, од природних материјала, а ако се излази напоље и шешир са широким ободом или капа и наочаре за сунце са УВ заштитом.
Грађани би требало да избегавају спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана. Они који морају да обављају физичке послове, препорука је да то чине у току најсвежијег дела дана – у раним јутарњим часовима или касније у току вечери. Људи који раде на отвореном (нпр. грађевински радници) треба чешће да праве паузе за одмор, да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.
Ови екстремни временски услови могу представљати озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високе температуре, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести, наводи се у саопштење ГЗЈЗ, јавља Танјуг. Такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.
Негативни ефекти изложености високим температурама и сунчевом зрачењу по наш организам су бројни. Високе температуре могу погоршати респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу имати негативан утицај и на дисајне путеве код мале деце.
Могу довести до бронхоспазма (грчења мишића дисајних путева), надражајног кашља и отежаног дисања. На врућини долази до ширења крвних судова, што снижава крвни притисак. Ноге често отичу услед слабије циркулације и последичног заостајања течности у доњим деловима тела.
На високим температурама, услед губитка течности мења се и вискозитет (густина) крви, па честа дехидрација може довести и до локалне тромбозе, срчаног или можданог удара. Нагле промене температуре могу довести до срчаног удара, а УВ зрачење може изазвати црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета.
Због прекомерног излагања очију УВ зрачењу може доћи и до настанка катаракте. Високе темепратуре могу довести до дехидрације и топлотног удара. ГЗЈЗ наводи да правовремене мере могу смањити број особа оболелих и умрлих услед последица излагања великим врућинама, што значи да треба бити спреман и придржавати се једноставних савета помоћу којих се на време може спречити настанак здравствених тегоба узрокованих високим температурама.
ГЗЈЗ препоручује грађанима да се расхлађују, да уносе довољно течности то јест да пију негазирану воду и нискокалорична пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију. Такође, да увек носе флашицу воде са собом. Додају да је важно да расхладимо тело повременим туширањем или купањем у млакој води или друга могућност је да се умота тело у хладне мокре пешкире или да се расхладе мокрим сунђером, купком за стопала и сл.
Препорука је да се једе чешће и да буду мањи оброци. Оброци треба да буду лагани – препорука је да се избегава пржена, засољена, масна храна и храна богата протеинима, већ да се више узима сезонско воће и поврће.
ГЗЈЗ додаје да је важно да се расхладе просторије у којима боравимо, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама. Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30 степени Целзијуса у току дана, односно 24 у току ноћи.
Додају да је добро да се искористи свежији ноћни ваздух, како би расхладили свој дом, а у току дана да се затворе врата и прозори како би улазило што мање топлоте.
„Уколико имате клима-уређај, затворите врата и прозоре да не трошите више енергије него што је потребно. Подесите температуру тако да не буде нижа од 7 степени Целзијуса у односу на спољну“, наводи се у препорука. ГЗЈЗ додаје да је потребно избегавати путовања у најтоплијем делу дана.
„Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу. Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе. Трудите се да температура у возилу буде пријатна али не и превише ниска. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне. Децу и кућне љумбице никада немојте да остављате саме у возилима, чак и у хладу“, истиче се у препорукама.
