Инфлација у Србији је од прошлог месеца на прихватљивом нивоу и приближила се зацртаном циљу Народне банке Србије од три одсто (плус/минус 1,5 одсто). Eкономисти Кварталног монитора очекују још два смањења каматне стопе до краја године.
Рекао је ово Мирољуб Арсић са Економског факултета у Београду. Њихова очекивања су у складу са и даље увећаном базном инфлацијом, која је резултат високих трошкова рада и експанзивне фискалне и монетарне политике.
„Очекује се да ће НБС и Европска централна банка (ЕЦБ) током године додатно смањити каматне стопе. Динамика смањења ће зависити од кретања инфлације и привредне активности“, казао је Арсић.
НБС је већ у јуну смањила за 0,25 процентних поена реферетну каматну стопу. То је било прво попуштање од краја 2020. године.
Док је раније инфлација била висока због цена хране и енергената, сада инфалција најивше проистиче из раста цена услуга, односно због бржег раста реалних зарада од раста продуктивности.
Према Арсићевим речима, током првог квартала остварен је висок међугодишњи раст реалних зарада од 8,7 одсто, али зараде у односу на крај прошле године стагнирају. Због опадања инфлације плате ће у овој години остварити међугодишњи раст од близу десет одсто.
„Као последица неравнотеже између понуде и тражње за радном снагом, реалне зараде су од 2018. године (по)расле преко 40 одсто. Продуктивност је повећана за око десет одсто. Резултат је раст јединичних трошкова рада за око 30 одсто. Због овога је мања конкуретност српске привреде у спољној трговини, али (то) утиче и на раст цена неразмењивих добара, услуга и другог“, објашњава Арсић.
Ова ситуација је видљива и у другим земљама Централне и Источне Европе, које се суочавају са демографским проблемима, додао је Арсић.
Привредни раст
Привредни раст се ове године у потптуности базира на приватној и јавној потрошњи, као и на инвестицијама.
Спољна тражња је и даље ниска услед слабог привредног раста у Европској унији.
Ипак, економисти очекују добар резултат и раст бруто друштвеног производа (БДП-а) од око 3,5 одсто у овој години. Иако према њиховом мишљењу потрошња може да буде покретач раста само у кратком року. За дуги рок пресудан је раст извоза.
Фискална политика је на зацртаном путу, па чак и нешто боља од буџетског плана. Тако је дефицит за прва четири месеца ове године износио 24 милијарде динара.
„Структурни фискални дефицит, који одражава систематску разлику између пореза и расхода у Србији је око два одсто, што је дугорочно неодрживо. Стога је у наредним годинама потребно да неколико већих расходних позиција расте спорије од раста БДП-а. Тиме би се избегли у будућности потреба за фискалном консолидацијом у којој би се смањили расходи и повећали порези“, објашњава Арсић.