Народни музеј у Аранђеловцу у сарадњи са Етнографским музејом у Београду организовао је овог пролећа изложбу „Наслеђе: Колекција предмета Надежде Петровић” ауторке Јелене Секуловић, музејске саветнице Етнографског музеја.
Поставка је садржала колекцију етнографских предмета које је Надежда Петровић прикупљала током својих путовања и дуже од два месеца привлачила је пажњу аранђеловачке публике свих узраста, а посебно основаца и средњошколаца који су имали прилику да више науче о важности очувања културног наслеђа и неговању националног идентитета.
Живот су јој биле њене слике
Надежда је била испред свог времена, а у исто време живела је нашу историју. Живот су јој биле слике, њен народ и отаџбина. Она осликава све тежње нашег народа кроз свој јединствен и изузетан живот и треба да буде инспирација новим генерацијама, као узор креативности, независности, слободе и узвишености.
У њено време није било много жена као она, али захваљујући снази таквих жена, Србија данас има слободне жене – рекла је на отварању др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација, истичући да Србија само у науци има више од 50 одсто жена, за разлику од многих економски развијенијих држава, као и да од укупног броја доктора наука код нас више од 50 процената чине жене.
Њене слике су одраз патриотизма
Сакупљени предмети представљају и снажан израз Надеждиних националних осећања, уметничког сензибилитета и романтичарског духа с почетка 20. века када је путовала кроз Србију, Македонију, Босну и Херцеговину и прикупљала ручно рађене одевне и украсне предмете. Посебно је поштовала рад самоуких жена, па је многе текстилне предмете које је видела сврстала у примењену народну уметност.
– С правом можемо да посматрамо Надежду као синоним за креативност ренесансног типа. Сликарка, фотограф, национална радница, болничарка, сагледавана у историографији и ликовној критици из више углова и у више наврата, али прецизније ишчитавање Надежде као колекционара представља новину – објаснила је виша кустоскиња и ауторка Јелена Секуловић.
У оквиру изложбе били су приказани аутентични предмети међу којима се по занатском умећу истичу прстен „столоват”, јединствене пафте, мушки јелек и женске кошуље с подручја Старе Србије, мушка мисираба и други занимљиви комади ношње и накита.
Публика у Србији од прошле године има прилику да ову колекцију први пут види после више од једног века, с обзиром на то да је премијерно представљање одржано 1917. године у Лиону.
Надежда Петровић је била и један од оснивача Кола српских сестара и волонтер, болничарка Српске краљевске војске током балканских ратова и Првог светског рата, а преминула је 1915. године услед епидемије и последица пегавог тифуса.
Изложба је настала 2023. поводом 150 година од рођења једне од најзначајнијих српских уметница и националне хероине.
