Манастир Глоговац је средњовековни манастир Српске православне цркве и посвећен је Светом великомученику Георгију.
Налази се у Јању, висоравни и географској целини између Шипова и Купреса на западу БиХ. Манастир је саграђен у кањону речице Глоговац међу брдима планине Горице око 15 км јужно од Шипова.
Манастир је према предању саграђен у време владавине краљева Драгутина и Милутина у првој половини 14. века.
Два пута рушен и обнављан
У својој историји више пута је рушен и обнављан. Једном су га срушили Турци, а други пут у Другом светском рату су га запалиле усташе.
Османлије су манастир разрушиле 1463. а игумана Јоаникија набили на колац. Прва обнова манастира је почела 1866. а завршена 1869, када га је освештао митрополит Дионисије Илијевић.
Према предању и народној причи, тадашњи чувени босански везир Омер-паша Латас, касније описан пером Иве Андрића, пореклом Србин из Лике, љутио се због добијене дозволе за обнову манастира, која је стигла из Цариграда.
Наредио је да манастир може бити подигнут на таквом мјесту одакле се неће чути црквена звона, а „да светиња не буде већа од крзна воловске коже.“
Према предању, мештани су се досетили и од воловске коже направили канап (опуту), добијајући тиме на дужини темеља цркве.
Црква је подигнута од ваганског камена (код Јања постоји чувена Ваганска пећина) у истој клисури мале ријеке Глоговац, гђе је некада постојао стари средњовјековни манастир.
Претрпио је оштећења током босанско-херцеговачког устанка (1875 – 1877).
Друга обнова манастира је извршена након аустроугарске окупације између 1890. и 1892. Тада је око манастира подигнуто насеље које је постало „управни центар“ Јањске висоравни.
Усташе срушиле, комунисти забранили обнову
Почетком Другог свјетског рата, усташе су 1941. запалиле насеље и манастирски комплекс.
На празник Покрова пресвете Богородице 14. октобра 1942, усташе су запалиле и манастирску цркву.
По завршетку Другог свјетског рата, комунистичке власти су уништиле остатке насеља и забраниле обнову манастира. Забрана је трајала до шездесетих година 20. вијека, када је дозвољено обнављање манастирске цркве која је завршена у јесен 1966.
Патријарх Павле га походио четири пута
Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, манастир је 1990. ушао у састав новоосноване Епархије бихаћко-петровачке.
Блаженопочивши патријарх српски Павле је манастир освештао 1991. и том приликом је новоизабраног епископа бихаћко-петровачког Хризостома Јевића произвео у чин архимандрита манастира Глоговац.
Патријарх Павле је манастир посетио четири пута, 1991, 1998, 1999. и 2005.
Радови на уређењу манастирског комплекса још увијек трају.
Код манастира Глоговац одржава се традиционална духовна и културна манифестација „Јањски сабор“, прве неђеље послије Духова коју посећују велики број становништва, али и Крајишника који су расељени у Србији и свијету.
