Манастир Свете Петке у Извору је значајно духовно и културно место, смештено у срцу Србије, у близини Параћина. Ова светиња, посвећена Преподобној Параскеви, познатој као Света Петка, датира из друге половине 14. века и представља један од најстаријих манастира у региону. Према народном предању, манастир је могао бити задужбина краља Милутина, али тачни подаци о његовом оснивачу нису сачувани. Кроз векове, манастир је био сведок многих историјских промена и догађаја, укључујући и периоде рушења и обнове.
Током 18. века, манастирска црква је доживела значајну обнову, при чему су зид који одваја нартекс од наоса пробијен и сводови у унутрашњости цркве поново направљени. Такође, обновљена је осмострана купола над наосом и направљена још једна над нартексом. У 19. веку, цркви је дозидан параклис са куполом на јужној страни, што је додатно улепшало њен изглед. Једна од специфичности ове цркве је постојање три прозора на олтарској апсиди, што је ретка појава у српској сакралној архитектури.
Данас је манастир Свете Петке активан женски манастир који припада епархији браничевској Српске православне цркве. Старешина манастира је игуманија Марија Чеперковић. У склопу манастира функционише и болница за смештај особа ометених у развоју, што говори о социјалној улози коју манастир има у заједници. Манастир је такође и под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја.
У оквиру манастира налази се и извор воде, који је посебно цењен међу верницима и посетиоцима. Вода са овог извора сматра се светом и лековитом, а многи верници долазе овде у потрази за духовним и физичким исцељењем. Манастир Свете Петке у Извору је не само место вере и молитве, већ и значајно место сусрета културе, историје и традиције, које привлачи посетиоце из целе Србије и света.
За више информација о манастиру Свете Петке у Извору, можете посетити званичну веб страницу манастира или Википедију, где се могу наћи детаљније информације о његовој историји, архитектури и значају у српској култури и духовности.
Православни манастир Свете Петке у Извору поред Параћина јединствен је по томе што се у манастиру налази и Дом за децу са сметњама у развоју. О штићеницама брину монахиње, а стигла им је помоћ Кола српских сестара из земље и региона.
Ушушкан поред реке Грзе, на петнаестак километара јужно од Параћина подно манастира Свете Петке је објекат у коме је дом пронашло 80 штићеница. Различитих су година, али све са лаким и тешким недостацима, па о њима брину монахиње манастира. Да им помогну одлучиле су хумане жене окупљене у Колу српских сестара.
“Овим Сабором показујемо да смо једно, не питајући одакле смо, да смо Српкиње, из Црне Горе, са мора и са Дунава, да смо заједнички у једном Колу и да смо дошле с најлепшим и најплеменитијим намерама“, рекла је Сенка Дурутовић, председница Кола српских сестара из Никшића.
Живка Христовска из Кола српских сестара из Куманова каже да се Коло води крилатицом „срце што даје – за два срца вреди“.
Снага и доброта, када се удруже, много могу, кажу жене које је спојила хумана мисија. Кола српских сестара раде у својим градовима, али за заједничке акције радо се одазивају свуда у региону.
“Ми смо увек ту да се придружимо нашим сестрама из Србије, из Црне Горе, из Северне Македоније и других крајева где живи српски народ. У свим тим заједничким акцијама трудимо се да прикупимо помоћ колико можемо“, наводи Љиљана Мишић из Кола српских сестара из Добоја.
За сестринство манастира које брине о штићеницама прикупљено је 10.000 евра у новцу и још толико у средствима за хигијену, пеленама и храни.
Хумана мисија монахиња и њихова љубав према штићеницама део је суштине православне вере, али и човекољубља које надахњује чланице Кола.
“Ви кад видите те сестре доле, ви видите у њима благост, видите лепоту, дивоту, као да су то њихова деца. Е, то је оно богатство које ћу ја понети из овог дома“, истиче Мира Станковић Ћирковић, председница Сабора Кола српских сестара.
Следећа мисија доброте Сабора Кола српских сестара планирана је половином јуна за Грачаницу, а на јесен и поклоничко путовање у Јасеновац.
До манастира Свете Петке у Извору може се стићи путем који је недавно реновиран и побољшан, што олакшава приступ овом значајном духовном месту. Рехабилитација пута укључивала је асфалтирање 300 метара деонице која води од сеоске школе до самог манастира, чиме је путовање учињено пријатнијим за све посетиоце. Ове побољшања су значајна не само за локалне становнике већ и за бројне поклонике који долазе из различитих делова Србије да посете манастир. Улагања у инфраструктуру око манастира показују посвећеност заједнице очувању и промоцији овог споменика културе и духовности.
