Амблеми црвеног крста и црвеног полумесеца традиционално се користе као универзални симболи помоћи жртвама оружаног сукоба. Међународно хуманитарно право се побринуло да особе које носе ове симболе, као и објекти на којима су они истакнути, не смеју бити мете напада. Усвајањем додатног знака разликовања – црвеног кристала – отворено је ново поглавље у дугој историји примене ових симбола.
Усвајањем Прве женевске конвенције 1864. уведен је симбол црвеног крста који је од тада знак неутралности и заштите рањених припадника оружаних снага током оружаних сукоба.
Женевска конвенција признаје сва три амблема
Међутим, крајем 19. века, поједине земље употребу црвеног крста замењују симболима црвеног полумесеца, као и црвеног лава и сунца због чега су, усвајањем Женевских конвенција 1949. призната сва три амблема.
Коментар на члан 38. Прве женевске конвенције из 1949. истиче да ови симболи имају једно значење које је од огромног значаја – обезбеђују поштовање оних који пате или су беспомоћни, којима се мора пружити помоћ, било да је пријатељ или непријатељ, без обзира на националност, расу или религију.
Међутим, иако је међународно хуманитарно право овим обележјима дало заштитну улогу, они су убзо почели да добијају верско значење, због чега је било тешко обезбедити њихово потпуно поштовање.
Црвени кристал нема верску или политичку конотацију
Како би се тај проблем решио, на дипломатској конференцији у Женеви 2005. године усвојен је Допунски протокол III уз Женевске конвенције о усвајању додатног знака разликовања. На тај начин црвени кристал добија своје место у оквиру заштите лица током оружаног сукоба, лишен било какве политичке или верске конотације. Ипак, иако сврха овог Протокола није била да се замене постојећи симболи, већ само дода нови, тек га је 77 држава ратификовало.
Ови амблеми пружају заштиту санитетским јединицама
У сваком случају, ови амблеми служе да током оружаног сукоба пруже зажтиту обележеним санитетским јединицама, болницама, санитетским возилима и другим објектима који су с њима повезани и да на тај начин заштите лица којима се помоћ пружа, спречавајући да буду легитимне мете напада.
С друге стране, служе да означе лица или имовину који су под окриљем националних друштава црвеног крста или полумесеца или Међународног комитета Црвеног крста.
Из тих разлога, увек је важно истицати да ово нису верски симболи и треба их лишити политичке или било које друге конотације која нема везе с њиховим основним значењем и сврхом. Они неселективно служе човечанству дајући наду, заштиту и помоћ онима којима је она потребна. Стога, неопходно је да се постарамо да буду универзално и без икакве разлике поштовани.
