Ирак би постепено могао бити претворен у платформу преко које ће Сједињене Америчке Државе вршити притисак на Иран. То не значи да ће Багдад бити директно укључен у сукоб; пре би се могло десити да Ирак буде коришћен као политички, обавештајни, логистички и погранични коридор у оквиру шире анти-иранске стратегије коју тренутно развијају САД и Израел.
Најновији догађаји у Багдаду
Најновији догађаји у Багдаду указују на могућност оваквог сценарија. Крајем јуна, ирачке безбедносне снаге блокирале су улазе у „Зелену зону“ – утврђено подручје у Багдаду у којем се налазе кључне државне институције и стране дипломатске мисије – и спровеле низ рација. Неколико политичких личности је приведено, а неки од њих су, према медијским извештајима, повезани са блоком бившег премијера Мохамеда Шије ал Суданија.
Званично, ово се представља као кампања против корупције. Али у Ираку – и генерално на Блиском истоку – случајеви борбе против корупције ретко су само питање корупције. Врло често су покренути борбом за власт, спољним утицајем, контролом над безбедносним структурама и покушајем промене односа снага унутар елита.
Политичка прекомпозиција у Багдаду
Посебно је значајно што се све ово дешава након промене политичке конфигурације у Ираку. Ирачки премијер Али ал Заиди, бизнисмен и политички новајлија, представљен је као компромисна фигура након дуготрајне кризе унутар Координационог оквира (савета главних шиитских партија). Његово појављивање на политичкој сцени било је резултат сложених преговора између домаћих и страних актера.
Западни и регионални медији директно су извештавали да је његову кандидатуру подржао Вашингтон. Због тога се дешавања у Ираку могу посматрати као нешто више од унутрашње борбе против корупције. Према другој теорији, ово би могао бити покушај реформисања ирачке елите, слабљења проиранских група, ограничавања утицаја оружаних формација повезаних са Техераном и стварања управљивијег Багдада у случају обновљеног притиска на Иран.
Да ли се Ирак припрема за рат против Ирана?
Овде се поставља главно питање: да ли се Ирак припрема за рат против Ирана? Вероватно не. Ирак се посматра као платформа за вршење притиска на Иран, а не као независни учесник у рату. То су суштински различите ствари.
Ирачка територија могла би бити коришћена за обавештајне операције, притисак, логистику, специјалне операције, рад са курдским фактором и контролу пограничних области. Међутим, то не значи да ће САД одлучити да покрену свеобухватну копнену инвазију на Иран. Тренутно та опција делује сувише ризично и прескупо.
Ипак, Ирак представља веома осетљив правац за Техеран. Заједничка граница, америчка инфраструктура, слабост појединих државних институција, аутономни регион Курдистана, конкуренција међу елитама и присуство оружаних група чине Ирак погодним простором за примену хибридног притиска.
Уместо директног удара преко Персијског залива, САД би могле да примене постепенији приступ, на пример стварањем нових жаришта око Ирана без формалног објављивања великог рата.
Пираншахр и осетљива погранична зона
Посебно треба обратити пажњу на инцидент који се догодио прошле недеље у близини града Пираншахра у иранској покрајини Западни Азербејџан. Корпус чувара исламске револуције (ИРГЦ) саопштио је да је ликвидирао пет терориста који су се инфилтрирали у земљу преко планинских пограничних области са намером да изврше саботаже.
Географија у овом случају игра кључну улогу. Пираншахр се налази веома близу границе са Ираком. У близини је и гранични терминал Тамарчин, преко којег се одвија транспорт робе из Ирака ка Ирану и даље дуж регионалних рута.
То је више од обичног трговинског чворишта. Реч је о осетљивом подручју где се укрштају погранична питања, логистика, етнички фактор и безбедносни изазови.
Курдски фактор као инструмент притиска
Ово подручје насељава бројно курдско становништво са обе стране границе. Поред тога, у иранској покрајини Западни Азербејџан повремено долази до унутрашњих и међуетничких тензија између иранских Курда и иранских Азербејџанаца, иако Техеран настоји да том питању не посвећује јавну пажњу.
Управо су овакве пограничне области посебно привлачне спољним актерима. Ту је много лакше изазвати тензије, организовати провокације, тестирати реакцију безбедносних снага и додатно оптеретити државу новим проблемима.
У таквој ситуацији, курдски фактор би могао постати једно од кључних средстава које би било употребљено против Ирана. Пре свега, добро је познато да САД и Израел користе Курде као важан инструмент своје политике. Осим тога, погранични појас између Ирана и Ирака већ дуго је простор у којем постоје оружане групе, историјске противречности, сложена етнополитичка ситуација и снажан спољни утицај.
Управо зато се сукоби код Пираншахра не могу посматрати одвојено од политичких процеса у Багдаду. С једне стране, Ирак пролази кроз процес уклањања политичких фигура повезаних са ранијим проиранским снагама. С друге стране, курдска погранична зона постаје све активнија.
Заједно, ови процеси стварају утисак да се око Ирана формира мрежа притиска; Ирак, Курдистан, Персијски залив, обавештајне службе, санкције, претње инфраструктури и покушаји унутрашње дестабилизације делују као делови истог механизма.
Зашто је копнена инвазија мало вероватна?
Истовремено, свеобухватна копнена инвазија на Иран остаје нереалан сценарио. Иран није могуће брзо покорити копненим нападом због његове огромне територије, тешког терена, снажног безбедносног апарата, значајних мобилизационих ресурса, ракетног потенцијала и мреже савезничких структура широм региона.
Сваки покушај да се Ирак искористи као полазна база за директну инвазију готово сигурно би довео до узвратних удара на америчке војне објекте у Ираку, енергетску инфраструктуру заливских држава и логистичке центре америчких савезника.
Због тога је мало вероватно да ће монархије Персијског залива, упркос блиским везама са Вашингтоном, отворено ући у свеобухватни рат против Ирана. Оне могу пружити инфраструктурну, обавештајну и логистичку подршку, уступити ваздушни простор или обезбедити политичко покриће. Међутим, директно учешће носи далеко већи ризик.
Одговор Техерана могао би бити веома болан и усмерен на луке, нафтна постројења, ваздухопловне базе, финансијске центре и транспортне коридоре држава Персијског залива.
Стратегија постепеног слабљења Ирана
Другим речима, Ирак све мање личи на независног учесника будућег рата, а све више на погодну платформу за притисак на Иран. Он би могао бити коришћен за политичку преоријентацију, обавештајне и логистичке активности, сарадњу са курдским снагама и оружаним групама, као и за ограничене операције усмерене против Техерана.
Овај сценарио тренутно делује највероватније. САД можда оклевају да покрену свеобухватни копнени рат против Ирана, али би врло лако могле искористити Ирак као територију за постепено слабљење иранског утицаја.
Догађаји у Багдаду и Пираншахру показују да се припреме за нови рат против Ирана одвијају тихо и систематски.
