Амерички државни секретар Марко Рубио додатно је пооштрио реторику према Међународном кривичном суду (ICC) у Хагу, поручивши да би Сједињене Америчке Државе могле да „раставе суд циглу по циглу“. Овакве изјаве покренуле су питање какве би последице могле да уследе по рад једне од најважнијих међународних правосудних институција.
Два суда у Хагу која се често мешају
У Хагу делују два значајна међународна суда која се често погрешно поистовећују.
Међународни суд правде (ICJ), који ради у оквиру Уједињених нација, решава спорове између држава и смештен је у чувеној Палати мира.
С друге стране, Међународни кривични суд (ICC), основан 2002. године, суди појединцима осумњиченим за ратне злочине, злочине против човечности, геноцид и друге тешке повреде међународног права.
За разлику од УН, чије чланство броји 193 државе, ICC признаје 125 држава потписница Римског статута. Међу земљама које нису чланице налазе се САД, Русија, Кина, као и више држава Азије и северне Африке.
Рубио најављује нове мере против ICC-а
Када је Марко Рубио недавно поручио да би САД могле да „раставе суд циглу по циглу“, било је јасно да мисли управо на Међународни кривични суд.
Амерички Стејт департмент је саопштио да Вашингтон разматра читав низ мера против суда, укључујући:
- забрану уласка у САД за запослене у ICC-у,
- додатне санкције против суда и организација које сарађују са њим,
- појачан дипломатски притисак на државе које признају надлежност суда, а истовремено користе америчку финансијску помоћ.
Иако су САД и раније вршиле притисак на Међународни кривични суд, правни стручњаци сматрају да је сада реч о далеко организованијој и широј стратегији.
Стручњаци: САД већ дуже време врше дипломатски притисак
Андреас Шилер из Европског центра за уставна и људска права (ECCHR) сматра да Вашингтон већ више од годину дана покушава дипломатским средствима да утиче на ставове држава које подржавају ICC.
Према његовим речима, сада је та политика први пут јавно представљена као организована кампања чији је циљ да што више држава дистанцира од рада суда.
Зашто САД не признају надлежност ICC-а?
Сједињене Америчке Државе нису потписнице Римског статута, па Међународни кривични суд нема надлежност за злочине почињене на америчкој територији.
Међутим, ICC може да процесуира држављане било које земље ако су злочини почињени на територији државе која признаје његову надлежност.
На основу тог принципа издати су налози за хапшење руског председника Владимира Путина и израелског премијера Бењамина Нетанјахуа.
Зашто је основан Међународни кривични суд?
Корени међународног кривичног права сежу до Нирнбершких процеса након Другог светског рата.
Након ратова на простору бивше Југославије и геноцида у Руанди деведесетих година, међународна заједница је све снажније захтевала оснивање сталног суда који би процесуирао најтеже злочине без обзира на место где су почињени.
Професор међународног права Кај Амбос са Универзитета у Гетингену истиче да је суштина рада ICC-а утврђивање одговорности за најтеже злочине.
„Не може бити прихватљиво да починиоци ратних злочина, без обзира на функцију коју обављају, остану некажњени. То није прихватљиво ни за жртве, нити за међународну заједницу“, оценио је Амбос.
Да ли америчким држављанима прети суђење?
У видео обраћању Марко Рубио тврдио је да Међународни кривични суд представља претњу америчком правосудном систему.
Он је навео да би припадници америчке граничне службе, као и војници, могли бити изложени кривичном гоњењу пред „страним судијама удаљеним хиљадама километара“.
Ипак, тренутно се пред ICC-ом не води ниједан поступак против америчких држављана.
Поједини правни експерти указују да би поједине америчке војне операције ван територије САД могле бити предмет интересовања суда, али такви поступци до сада нису покренути.
Санкције већ утичу на рад суда
Правници упозоравају да амерички притисак може створити такозвани „ефекат хлађења“, односно ситуацију у којој би тужиоци били опрезнији када је реч о истрагама против америчких држављана.
Поред тога, све више компанија избегава сарадњу са ICC-ом како не би угрозиле пословање у САД.
Вашингтон је већ раније увео санкције појединим судијама и званичницима Међународног кривичног суда.
Као одговор на то, ICC је почео да смањује зависност од америчких технолошких компанија, па је, између осталог, канцеларијски софтвер компаније Microsoft заменио немачким open-source решењем.
Европска унија стала уз Међународни кривични суд
Након Рубијевих изјава, Европска унија је поново изразила подршку раду Међународног кривичног суда.
Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул поручио је да ICC доприноси безбеднијем и праведнијем свету.
Занимљиво је да је још 2022. године, након почетка руске инвазије на Украјину, и амерички Сенат усвојио резолуцију у којој је ICC описан као институција која штити владавину права и подржао истраге против Русије.
Међу коспонзорима те резолуције био је управо садашњи амерички државни секретар Марко Рубио, што његову садашњу оштру реторику према суду чини још упадљивијом.
