Пројекат сакупљања и пречишћавања отпадних вода у Београду тренутно је у статусу мировања и мораће да сачека боља времена јер за њега нема довољно новца, објавио је Форбс Србија, а преноси Бета.
Нема новца за наставак пројекта
Извор Форбса из Владе Србије је казао да је са цивилизацијске стране битно да главни град изгради потребно постројење и не испушта све у реке, али да је пројекат једноставно скуп.
Наведено је да из државне касе ове године неће бити потрошње за ову намену, и да су иницијално биле планиране две милијарде динара.
Раскид уговора са кинеском компанијом
Кинеска компанија China Machinery Engineering Corporation (CMEC), која је требало да ради на првој фази пројекта, односно да гради делове незавршене колекторске мреже (интерцептор) – током прошле године је раскинула уговор са ресорним Министарством грађевинарства и јавним предузећем Београдски водовод и канализација који је потписан 2020. године.
Прву фазу пројекта, уместо те компаније, требало би да преузме француска фирма SADE. Са њом је, након раскида уговора са фирмом CMEC, потписан Меморандум о разумевању.
Друга фаза пројекта и градња постројења
У другој фази пројекта требало би да се гради постројење, односно фабрика за прераду отпадне воде у Великом Селу. За тај пројекат требало би да буду ангажоване такође француске компаније – SUEZ и Ванси.
Наведено је да је са том компанијом 2024. године такође потписан Меморандум о разумевању, који се односи на ту фазу пројекта.
Поред изградње фабрике, компанија SUEZ била би задужена и за рад и одржавање постројења, кроз заједничко предузеће са ЈКП Београдски водовод и канализација.
Форбс је упитао да ли се одмакло од тих необавезујућих меморандума, односно да ли су потписани и комерцијални уговори, за било коју од ове две фазе, и шта је од радова на пројекту урађено, али нису добили званичан одговор.
Додали су да су питања у вези са пројектом послали Министарству грађевинарства и централама француских компанија SUEZ, Ванси и SADE – али одговори нису стигли.
План стар више од пола века
Концепт развоја централног канализационог система, како је наведено, заснива се на изградњи колекторског система – интерцептора, и постројења за третман вода у Великом Селу.
Такав концепт потврђен је неколико пута током претходних 50 година, кроз израду техничке и планске документације, а значајан део система је изграђен у периоду од 1980. до 2012. године.
Форбс је навео да је у плану изградња недостајућих деоница колекторског система – интерцептора (укључујући и две црпне станице), као и изградња постројења „Велико Село“.
Пречишћавање 85 одсто отпадних вода
Изградњом постројења обезбедиће се пречишћавање око 85 одсто отпадних вода са подручја које обухвата Београдски канализациони систем.
Преостале отпадне воде пречишћаваће се на четири мања постројења, у складу са дефинисаним концептом развоја београдског канализационог система.
Шта би се регулисало реализацијом овог пројекта?
Реализацијом конкретног пројекта канализациони изливи у Саву код Београдског сајма и Београдског пристаништа, као и дунавски изливи у Земуну, Новом Београду, код Панчевачког моста и Аде Хује биће затворени, а отпадне воде ће се усмерити на будуће највеће постројење за прераду отпадних вода у Великом Селу.
Ови подаци о тренутном стању са отпадним водама и сврси пројекта који треба да се реализује могу се пронаћи у документацији у „Пројекту сакупљања и пречишћавања отпадних вода централног канализационог система Београда“ које је израдио Институт за водопривреду „Јарослав Черни“.
