Почетна » Економија » Зашто је дошло до пада вредности водећих криптовалута?

Вредност водећих криптоактива пала је пре неколико дана након што Сенат није успео да усвоји Закон о јасноћи тржишта дигиталне имовине.

Зашто је дошло до пада вредности водећих криптовалута?

Вредност водећих криптоактива пала је пре неколико дана након што Сенат није успео да усвоји Закон о јасноћи тржишта дигиталне имовине (Digital Asset Market Clarity Act), познат као CLARITY Act. Њиме се настоји успоставити савезни регулаторни оквир за дигиталну имовину. Закону се противе поједини демократски сенатори, који сматрају да су његове одредбе превише благе.

CLARITY закон, за чије је усвајање у Сенату било потребно 60 гласова, није прошао након гласања које је завршено резултатом 49 према 50.

Bitcoin је јуче послеподне пао 4,1%, на око 75.000 долара. Спустио се на најнижи ниво у последњих пет дана трговања.

Ethereum је пао више од 5%, на 2.397 долара, такође забележивши најнижу вредност у истом периоду.

XRP је потонуо 10,3%, док је мем криптовалута DOGE пала 5,6%, а Solana више од 4%.

Неке дигиталне активе биле су поштеђене значајнијих губитака. Tether, Binance Coin и USD Coin пали су за свега делић процента.

Мале шансе за усвајање

Према платформи Полимаркет, шансе да CLARITY акт до краја године постане закон су сада 7%. То је пад у односу на 18%, колико су износиле у понедељак.

CLARITY акт ће, након што јуче није прошао, морати да буде поново поднет Конгресу неког каснијег датума. То значи да је веома мало вероватно да ће поново бити представљен законодавцима пре краја године, с обзиром на приближавање избора за Конгрес на половини мандата.

Овај нацрт категоризује дигиталну имовину и додељује је конкретним савезним регулаторним телима. На пример, дигиталне робе попут биткоина биле би под надзором Комисије за трговину робним фјучерсима (CFTC), док би токене које компаније издају ради прикупљања капитала надзирала Комисија за хартије од вредности (SEC).

Закон такође успоставља оквир за издаваоце стејблкоина, омогућавајући традиционалним банкама и крипто компанијама да издају стејблкоине, попут тетера, под условом да испуне одређене захтеве.

Према предлогу закона, крипто берзе би морале да одвоје средства клијената од средстава компаније. Такође би морале да успоставе системе за надзор како би се спречили манипулација тржиштем и трговање на основу инсајдерских информација.

Иако CLARITY акт има за циљ да повећа државни надзор над криптовалутама, многе компаније које послују са дигиталном имовином подржале су закон због легитимитета и јасних регулаторних граница које би им донео.

Компаније такође сматрају да би успостављање таквог регулаторног оквира подстакло већа институционална улагања. Смањило би праксу такозване регулације путем принуде, која се до сада често спроводила кроз изненадне тужбе SEC-а.

Демократе против

Демократе, међу којима је и сенаторка Елизабет Ворен из Масачусетса, критиковале су CLARITY акт. Тврди да се његове одредбе не могу ефикасно применити против председника Доналда Трампа. Додала је да закон садржи рупе које би њему и другим званичницима омогућиле да имају корист од пословања повезаног с криптовалутама.

Трамп и његова породица имају делимично власништво над компанијом World Liberty Financial. Она продаје дигиталну имовину и стејблкоин везан за амерички долар под називом USD1.

Трамп и његова породица такође поседују већину укупне количине мем коина $TRUMP.

Извор: Forbes Srbija

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.