Лети нам се лако поремети ритам. Вечери су дуге, остаје се напољу до касно, гледају се филмови, седи се на терасама, иде у провод, а одлазак у кревет помера се за сат, два или чак и више. И док нам се чини да је сасвим природно да током лета, кад немамо обавеза, спавамо дуже ујутру, управо рано јутро може да буде један од најлепших и најкориснијих делова дана.
Постоји нешто посебно у летњем јутру. Град још није ужурбан, ваздух је пријатнији, сунце није јако, а неколико сати које имамо пре него што температура почне озбиљно да расте могу да изгледају као мали „продужетак дана“. Проблем је што многи то преспавају.
Ипак, касније легање не мора аутоматски да значи да би требало и много касније устајати. Много је важније успоставити редован распоред спавања. „Ако изгубите сат времена ујутру, провешћете цео дан тражећи га“, говорио је Ричард Вотли, енглески теолог, филозоф, писац и надбискуп Даблина у 19. веку.
Цитат грчког филозофа Аристотела: „Добро је устати пре свитања, јер такве навике доприносе здрављу, богатству и мудрости“ и даље је тачан и наставиће да буде. Само они који устају рано ујутру знају важност и утицај тога на њихов свакодневни живот, пише портал Medium. За већину људи, рано буђење и излазак из кревета има везе са продуктивношћу, али је то више од саме продуктивности. Не можете се будити само да бисте били продуктивни и обављали оно што је пред вама; ако радите само то, неће бити разлога да устајете рано када нема шта да се ради.
Прва ствар која вам је потребна да бисте устајали рано је одлучност. Ако нисте одлучили да устајете рано, нећете моћи да изађете из кревета чак и ако желите.
Друга ствар која је потребна су распоред и рутина за буђење чак и када немате шта да радите. Јутро нас чини свежим, а то је управо оно што нам је потребно да започнемо дан како треба. То ће се, међутим, десити само ако смо добро спавали најмање 7-8 сати. Ова свежина уступа пут бољим одлукама, јасном размишљању, већем броју идеја и много чему другом без стреса.
Ево шта се догађа у организму када устанете раније и зашто стручњаци посебно истичу значај јутарње светлости: Један од најважнијих разлога због којих је јутро значајно јесте светлост. Како објашњавају у Harvard Medical School, циркадијални ритам, односно унутрашњи биолошки сат, свакодневно се подешава спољним сигналима, а један од најважнијих је управо дневна светлост.
Прво излагање светлости ујутру помаже организму да усклади време будности и спавања са циклусом дана и ноћи. Harvard Health зато препоручује и што правилније време устајања, чак и викендом. Лети природне светлости има много већ од раних јутарњих сати. Ако после буђења изађете на терасу, у двориште или у кратку шетњу, организам добија јасан сигнал да је дан почео.
Велика студија објављена у Journal of Affective Disorders, која је обухватила више од 400.000 учесника UK Biobank пројекта, пронашла је повезаност између више времена проведеног на дневном светлу и бољег расположења, лакшег устајања, мање симптома несанице и ранијег хронотипа.
Ранији хронотип имају људи којима природно више одговара да раније легну и раније устану, док „вечерњи типови“ обично касније постају активни и касније одлазе на спавање. Важно је, међутим, нагласити да је ова студија показала повезаност, а не доказ да светлост сама изазива све ове ефекте. Лети је рано јутро један од најпријатнијих делова дана за шетњу, трчање или вежбање на отвореном. Температуре су тада ниже, а избегава се најтоплији део дана.
Амерички CDC саветује да се током великих врућина активности напољу, када је могуће, планирају раније или касније током дана, јер вежбање по високим температурама повећава ризик од дехидратације и болести повезаних са топлотом. Рано устајање може имати и једну врло једноставну психолошку предност: имаћете више времена.
Уместо да дан почне журбом, можете мирно попити кафу, доручковати, прошетати, вежбати или једноставно провести неколико минута на тераси. Јутро тако постаје време које припада вама, а не само низ обавеза које треба што пре завршити.
Рано устајање не значи мање сна
Ово је најважније. Нема користи од устајања у шест ујутру ако сте претходне ноћи заспали у два. Harvard Health наводи да већини одраслих треба око седам до девет сати сна и наглашава значај редовног времена буђења. Јака светлост увече, укључујући светлост екрана, може додатно да поремети циркадијални ритам.
Зато циљ није да сви устају у пет или шест ујутру. Важно је да пронађете ритам који вам омогућава довољно сна, али и да део јутра проведете на дневној светлости.
Драгана Шубаревић
Зашто је добро устајати рано, посебно лети?
(Unsplash)
Лети нам се лако поремети ритам. Вечери су дуге, остаје се напољу до касно, гледају се филмови, седи се на терасама, иде у провод, а одлазак у кревет помера се за сат, два или чак и више.
И док нам се чини да је сасвим природно да током лета, кад немамо обавеза, спавамо дуже ујутру, управо рано јутро може да буде један од најлепших и најкориснијих делова дана.
Зашто нам је најпривлачније оно што не можемо да имамо
Постоји нешто посебно у летњем јутру. Град још није ужурбан, ваздух је пријатнији, сунце није јако, а неколико сати које имамо пре него што температура почне озбиљно да расте могу да изгледају као мали „продужетак дана“. Проблем је што многи то преспавају.
Ипак, касније легање не мора аутоматски да значи да би требало и много касније устајати. Много је важније успоставити редован распоред спавања.
„Ако изгубите сат времена ујутру, провешћете цео дан тражећи га“, говорио је Ричард Вотли, енглески теолог, филозоф, писац и надбискуп Даблина у 19. веку.
Цитат грчког филозофа Аристотела: „Добро је устати пре свитања, јер такве навике доприносе здрављу, богатству и мудрости“ и даље је тачан и наставиће да буде. Само они који устају рано ујутру знају важност и утицај тога на њихов свакодневни живот, пише портал Medium.
За већину људи, рано буђење и излазак из кревета има везе са продуктивношћу, али је то више од саме продуктивности. Не можете се будити само да бисте били продуктивни и обављали оно што је пред вама; ако радите само то, неће бити разлога да устајете рано када нема шта да се ради.
Прва ствар која вам је потребна да бисте устајали рано је одлучност. Ако нисте одлучили да устајете рано, нећете моћи да изађете из кревета чак и ако желите.
Друга ствар која је потребна су распоред и рутина за буђење чак и када немате шта да радите.
Бакар уништава бактерије, а сада нестају бакарне цеви и новчићи: Шта …
Јутро нас чини свежим, а то је управо оно што нам је потребно да започнемо дан како треба. То ће се, међутим, десити само ако смо добро спавали најмање 7-8 сати. Ова свежина уступа пут бољим одлукама, јасном размишљању, већем броју идеја и много чему другом без стреса.
Ево шта се догађа у организму када устанете раније и зашто стручњаци посебно истичу значај јутарње светлости:
Јутарња светлост „подешава“ биолошки сат
Један од најважнијих разлога због којих је јутро значајно јесте светлост. Како објашњавају у Harvard Medical School, циркадијални ритам, односно унутрашњи биолошки сат, свакодневно се подешава спољним сигналима, а један од најважнијих је управо дневна светлост.
Прво излагање светлости ујутру помаже организму да усклади време будности и спавања са циклусом дана и ноћи. Harvard Health зато препоручује и што правилније време устајања, чак и викендом.
Лето је савршено за јутарњу шетњу
Лети природне светлости има много већ од раних јутарњих сати. Ако после буђења изађете на терасу, у двориште или у кратку шетњу, организам добија јасан сигнал да је дан почео.
Велика студија објављена у Journal of Affective Disorders, која је обухватила више од 400.000 учесника UK Biobank пројекта, пронашла је повезаност између више времена проведеног на дневном светлу и бољег расположења, лакшег устајања, мање симптома несанице и ранијег хронотипа.
Ранији хронотип имају људи којима природно више одговара да раније легну и раније устану, док „вечерњи типови“ обично касније постају активни и касније одлазе на спавање. Важно је, међутим, нагласити да је ова студија показала повезаност, а не доказ да светлост сама изазива све ове ефекте.
Јутро је идеално и за физичку активност
Лети је рано јутро један од најпријатнијих делова дана за шетњу, трчање или вежбање на отвореном. Температуре су тада ниже, а избегава се најтоплији део дана.
Амерички CDC саветује да се током великих врућина активности напољу, када је могуће, планирају раније или касније током дана, јер вежбање по високим температурама повећава ризик од дехидратације и болести повезаних са топлотом.
Више времена и мање журбе
Рано устајање може имати и једну врло једноставну психолошку предност: имаћете више времена.
Уместо да дан почне журбом, можете мирно попити кафу, доручковати, прошетати, вежбати или једноставно провести неколико минута на тераси. Јутро тако постаје време које припада вама, а не само низ обавеза које треба што пре завршити.
Рано устајање не значи мање сна
Ово је најважније. Нема користи од устајања у шест ујутру ако сте претходне ноћи заспали у два.
Harvard Health наводи да већини одраслих треба око седам до девет сати сна и наглашава значај редовног времена буђења. Јака светлост увече, укључујући светлост екрана, може додатно да поремети циркадијални ритам.
Зато циљ није да сви устају у пет или шест ујутру. Важно је да пронађете ритам који вам омогућава довољно сна, али и да део јутра проведете на дневној светлости.
„Ресет“ после касне летње ноћи
Током лета често касније одлазимо на спавање и дуже остајемо изложени вештачком светлу. Управо зато јутарња светлост може бити посебно важна.
Према објашњењима Harvard Medical School, светлост преко посебних ћелија у мрежњачи шаље мозгу информације о томе да ли је време за будност или сан.
Зато, када се пробудите, покушајте да не останете одмах у замраченој соби са телефоном. Отворите завесе, изађите на балкон или прошетајте. Не морате гледати директно у сунце, довољно је да будете изложени дневној светлости. Ако је сунце јако, заштитите кожу и очи.
Не морате устајати у пет ујутру. Понекад је довољно само да једног летњег јутра устанете мало раније и не притиснете „snooze“.
