Закон о родитељима неговатељима почиње да се примењује 1. октобра 2026. године, а захтеви за остваривање овог статуса моћи ће да се подносе од тог датума. Ево ко има право на накнаду, како се подноси захтев и да ли статус родитеља неговатеља утиче на друга социјална права.
Закон о родитељима неговатељима почиње да се примењује 1. октобра 2026. године, када ће почети и подношење захтева за признавање овог статуса.
Коме је намењено ово право?
Право је намењено родитељима, старатељима и члановима породице особа којима је неопходна стална туђа нега и помоћ, а међу најчешћим недоумицама је питање да ли се добијањем овог статуса губе нека раније остварена права.
Први пут се у Србији систематски уређује статус особа које због свакодневне и интензивне бриге о детету или одраслом члану породице са тешким инвалидитетом не могу да буду у редовном радном односу.
Радица Пејчиновић Булајић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања рекла је за РТС да су корисници закона родитељи, старатељи и чланови породице особа које су потпуно зависне од туђе неге и помоћи, као и родитељи деце са сензорним оштећењима којима је потребна туђа нега.
Основни услов је да је особа о којој се брине већ остварила право на додатак за увећану негу и помоћ другог лица. На основу тог права подноси се захтев за признавање статуса родитеља неговатеља.
Колика је накнада и шта она доноси?
Према објашњењу Министарства, накнада коју прима родитељ неговатељ не утиче на постојећа нити будућа социјална давања која се остварују према Закону о социјалној заштити.
Поред новчане накнаде, држава уплаћује порезе и доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, као и обавезно здравствено осигурање. То значи да родитељ неговатељ кроз овај статус остварује стаж и може да стекне право на пензију под општим условима.
Ко може да поднесе захтев?
Захтев могу да поднесу пунолетне особе, а право на подношење захтева престаје са навршених 65 година.
Захтев ће моћи да се поднесе електронски преко портала еУправа или непосредно у надлежном центру за социјални рад према месту пребивалишта.
Из Министарства наводе да ће обавезе подносиоца бити сведене на минимум. Након подношења захтева, већина потребних података требало би да буде прибављена из постојећих електронских евиденција, без потребе да грађани прикупљају обимну папирну документацију.
Рок за доношење решења, након комплетирања доказа, скраћен је са 30 на 15 дана.
Које су највеће недоумице родитеља?
Сашенка Мирковић из Удружења „Дечије срце“ навела је да родитељи најчешће питају да ли ће добијањем статуса родитеља неговатеља изгубити неко од права која већ користе или остати без одређених услуга.
Како је објаснила, део страхова произлази из неизвесности коју доноси почетак примене новог закона. Родитељима саветује да се за конкретна питања обрате надлежним центрима за социјални рад, који ће бити задужени за проверу документације и спровођење поступка.
Удружење „Дечије срце“ најавило је да ће помагати родитељима и при електронском подношењу захтева, као и у решавању недоумица које се буду појављивале током примене закона.
Први октобар представља почетак подношења захтева, након чега следи поступак провере и доношења решења. Из удружења поручују родитељима да имају стрпљења и да размењују искуства, посебно у првим месецима примене новог система.
