Вила српске дубровачке породице Бошковић на Пилама, данас депанданс хотела „Хилтон Империјал”, представља један од последњих материјалних подсетника на време када су православни Срби у Дубровнику били међу најзначајнијим носиоцима привредног, културног и друштвеног живота града. На фотографији из 1951. године види се здање које је припадало породици чије је име током 19. века било синоним за богатство, углед и доброчинство.
Од херцеговачког терзије до дубровачке елите
Најпознатија и најимућнија православна породица Дубровника у 19. веку без сумње је била породица Бошковић. Истовремено, она је спадала и међу најбогатије грађанске породице тадашњег Дубровника. Њена прича представља готово савршен пример успона српске православне заједнице у граду након пада Дубровачке Републике и доласка нових политичких прилика које су омогућиле веће верске слободе.
Родоначелник породице био је Васиљ Бошковић (1787–1838), рођен у Требињу. У Дубровник је стигао почетком 19. века, у доба француске управе, заједно са братом Саватијем. Оба брата бавила су се терзијским занатом, израђујући народну одећу за становништво дубровачког залеђа. Породица је потицала од Богића Укропине, па је презиме Бошковић настало по очевом имену, што је у Херцеговини тога времена била честа појава.
У првим деценијама 19. века велики број православних трговаца, занатлија и предузетника из Херцеговине досељавао се у Дубровник. Међу њима су посебно били бројни досељеници из Требиња, Мостара, Стоца и Попова поља, који су убрзо постали важан део привредног живота града.
Божо Бошковић – човек који је обележио једну епоху
Прави успон породице догодио се са Васиљевим сином Божом Бошковићем (1815–1879), једном од најзначајнијих личности српске заједнице у Дубровнику.
Почевши као млади трговац који је робу набављао из Француске, Италије и Немачке, Божо је временом створио велико пословно царство. Бавио се трговином, бродовласништвом и поседовао значајне некретнине. Његова радња важила је за једну од најбоље снабдевених у граду, а савременици су истицали његову пословност, љубазност и углед који је уживао и међу православцима и међу католицима.
Међутим, богатство само по себи није оно по чему је Божо остао упамћен.
Изградња Храма Светог Благовештења
Средином 19. века дубровачки Срби покренули су један од својих највећих подухвата – изградњу нове православне цркве унутар града.
На челу Одбора за изградњу налазио се управо Божо Бошковић. Истраживања показују да је он био покретач многих иницијатива и да је лично учествовао у решавању бројних питања везаних за изградњу храма. У појединим писмима помиње се како је чак разматрао могућност куповине земљишта на Пилама за потребе цркве, али је простор био прескуп и недоступан.
Добротвор чије задужбине живе и после њега
Божо Бошковић није помагао само цркву. Његова доброчинства била су усмерена и ка образовању и култури.
Посебно место заузима његова задужбина за школовање православне омладине. После његове смрти основана је Закладна женска школа Божа Бошковића, која је омогућила образовање многим девојкама из православних породица. У времену када је женско образовање још увек било ограничено, ова институција представљала је значајан корак напред.
Његова заоставштина помогла је и рад бројних културних и добротворних установа које су деценијама обликовале живот српске заједнице у Дубровнику.
Теодора Бошковић – последња велика госпођа породице
После Божине смрти значајну улогу преузела је Теодора Бошковић, једна од најугледнијих Српкиња свога времена у Дубровнику.
Као председница и покровитељка различитих друштава, посебно се истицала у раду Задруге Српкиња Дубровкиња. Подржавала је школовање девојака, хуманитарне активности и очување српске културне баштине у граду. Њен рад оставио је дубок траг у друштвеном животу Дубровника крајем 19. и почетком 20. века.
Вила на Пилама – симбол златног доба дубровачких Срба
Вила Бошковића на Пилама била је једно од најрепрезентативнијих приватних здања у граду. Смештена непосредно уз западни улаз у стари Дубровник, сведочила је о богатству породице која је за само неколико деценија прешла пут од херцеговачких занатлија до градске елите.
Пиле су током 19. века постајале нови престижни део града, па није случајно што су управо ту најбогатије породице подизале своје летњиковце и виле.
Данас је ова зграда уклопљена у комплекс хотела „Хилтон Империјал”, али њени зидови и даље чувају сећање на породицу која је у великој мери обликовала историју православног Дубровника.
Нагли крај једне велике лозе
Иако је стекла огромно богатство и углед, породица Бошковић није дуго потрајала. Кроз свега две генерације њена мушка линија се угасила. Судбина која је задесила Бошковиће била је чест случај међу богатим грађанским породицама Далмације и Медитерана у 19. веку.
Међутим, оно што је породица оставила иза себе показало се трајнијим од биолошког наслеђа. Црква Светог Благовештења, бројне задужбине, школски фондови, добротворне установе и архитектонска баштина остали су да сведоче о времену када су Бошковићи били једно од најмоћнијих имена Дубровника.
Тако прича о Васиљу, Божу и Теодори Бошковић није само породична хроника. Она је истовремено и прича о успону српске православне заједнице у Дубровнику, њеној економској снази, културном препороду и трагу који је оставила у историји града под Срђем.
