Историчар Милош Ковић изјавио је да је видовдански косовски завет више од шест векова сачувао српски народ као заједницу, те упозорио да би одрицање од Косова и Метохије угрозило и Србију, али и Републику Српску.
„Главна порука Србима за Видовдан била би – сачувајмо косовски завет! Завет у срца и памет у главу“, рекао је Ковић у интервјуу за Срну.
Ковић је рекао да је косовски завет опредељење за вечне вредности и да је данас питање Косова и Метохије истовремено морално, национално и геополитичко, те упозорио на покушаје присвајања српског културног и духовног наслеђа на Косову и Метохији, што има елементе класичног геноцида.
КОСОВСКО ПРЕДАЊЕ ОДРЖАЛО СРПСКИ НАРОД КРОЗ ВЕКОВЕ
Ковић истиче да се косовско предање које се односи на оно што се догодило на Косову пољу 1389. године, у историјском и духовном смислу, заиста одржало српски народ као заједницу, најмање 600 година, те да није лако одговорити на питање како је могуће да се толико дуго сачувало и преносило са колена на колено.
Он је навео да је то историјска чињеница, упркос томе да су Срби у то време изгубили све своје државе, вековима живели у туђим царствима, претрпели окупацију, пресељења, сеобе, преверавања у ислам, римокатоличку веру, па онда и геноцид.
Ковић каже да је појам „косовско опредељење“ или „косовски завет“, мењао назив током историјских епоха, да се звао и „видовданска етика“ и „косовски мит“, али да је суштина остала иста.
„Реч је о ономе што су Срби звали опредељењем за Царство небеско, насупрот царству земаљском. То је опредељење за вечне вредности, као што је љубав, подвиг, истина, насупрот мржњи, кукавичлуку или лажи“, истакао је Ковић.
Ковић је рекао да је косовски завет опредељење за Небеско царство, које су утемељили Свети Сава и Свети кнез Лазар, те да подразумева очување праве вере, односно светосавља као православља српског стила и искуства, а они који су напуштали тај завет временом су се претапали у друге националне, политичке и верске заједнице.
НЕ ОДРИЦАТИ СЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Што се тиче захтева да се српски народ одрекне Косова и Метохије, Ковић је рекао да се и данас Срби, као и много пута у прошлости, налазе на великој историјској и политичкој раскрсници, па се поставља питање суштинског остајања у том завету у коме су били његови преци.
Он напомиње да је, осим Српске православне цркве, кључни носилац овог завета била епска народна поезија која се певала уз гусле, а да се о Косову говорило као о историјском догађају и чињеницама, затим о предању и на крају и о конкретној територији, земљи, простору.
Према његовим речима, морално питање – „да ли ћете оставити на цедилу своје сународнике и своје највеће светиње“, преточено је сада у еминентно геополитичко питање, јер ако Србија дозволи отцепљење или отимање Косова и Метохије, онда ризикује распарчавање.
Ковић је истакао да би распарчавање Србије водило наглом слабљењу Републике Српске, што би Српску довело у егзистенцијалну опасност, истакавши да се „Бањалука брани у Приштини, као што се Београд брани у Бањалуци“.
Он је додао да је положај Срба у Црној Гори део истог националног питања.
„Све што би могло да се догоди у Републици Српској, директно би угрозило постојање Србије. Република Српска је одбрана Србије. То је та веза. Свако поигравање са судбином Косова и Метохије, све идеје о подели, о такозваном разграничењу и слично, директно би водиле егзистенцијалном угрожавању не само Србије, него и Српске“, сматра Ковић.
КЛАСИЧНИ ОБРАСЦИ ГЕНОЦИДА ДА СЕ ПРИСВОЈИ КОСОВСКО ПРЕДАЊЕ СРПСКОГ НАРОДА
Када је реч о покушајима регионалних политичких актера да промене историјски наратив о Косовској бици, Ковић напомиње да је овај бој ушао у све значајније уџбенике историје широм света, као и борба за одбрану Косова и Метохије 1999. године.
„Суседни народи и народи који су окупатори на територији Косова и Метохије, ја бих рекао и Републике Српске, врло добро знају о каквој је светињи и колико значајном догађају и предању реч. Појављује се амбиција да неки то драгоцено предање присвоје, да се униште сви трагови тог предања“, рекао је Ковић, уз опаску да то најчешће раде они који су до јуче били Срби.
Он указује на то да има и амбиција да се присвоји и предање оличено и у светињама које се налазе на Косову и Метохији, као што су Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка.
„То су класични обрасци спровођења геноцида. Када један народ уништите или покушате да уништите, онда покушавате да обришете, присвојите његове трагове, културно и духовно предање. Ми сада имамо очигледне покушаје да се то предање присвоји, али на нама је да оно што су наши дедови оставили, сачувамо“, нагласио је Ковић.
Ковић је напоменуо да српски споменици културе на Косову и Метохији припадају и светској културној баштини i да су под заштитом Унеска, те да су сви народи позвани да се радују том богатству какво нуде Дечани или Пећка патријаршија.
