Пионир рачунарства Алан Тјуринг најпознатији је по чувеном експерименту који носи његово име, а који је осмишљен како би се утврдило да ли се вештачка и људска интелигенција могу међусобно разликовати.
Ипак, много важнији тест са којим се Тјуринг суочио током свог живота било је разбијање шифре Енигма, коју је нацистичка Немачка користила током Другог светског рата.
Сада двојица криптоаналитичара тврде да су, уз помоћ великих језичких модела које су развили OpenAI и Anthropic, успели да дешифрују две до сада нерешене поруке кодиране помоћу машина Енигма.
Како је Енигма деценијама одолевала истраживачима
Тјуринг и његов тим криптоаналитичара направили су рани рачунар, познат као „Бомба“, који је Великој Британији омогућио да током рата дешифрује поруке послате помоћу Енигме.
Ипак, у архивама је остало неколико порука које до данас нису биле разбијене. Разлог за то најчешће нису биле саме могућности Енигме, већ грешке у преписивању архивских материјала или грешке које су правили оригинални оператери приликом кодирања порука.
Једну од тих порука сада је решио Картер Лефен, програмер, који је најновијем OpenAI моделу, названом Astra, једноставно задао да у бази података пронађе нерешену поруку Енигме и покуша да је дешифрује.
Модел је сам истраживао архиве и направио симулатор Енигме
Модел је успео да уради управо то. Током процеса спровео је сопствено архивско истраживање, пронашао контекстуалне трагове, направио симулатор машине Енигма и на крају реконструисао изворни текст поруке која је од 2005. године збуњивала истраживаче.
Лефен је чак искористио Astru да направи интерактивну интернет страницу која објашњава цео проблем и начин на који је порука решена.
Решење је потом проверио Фроде Вајеруд, пензионисани електроинжењер и дугогодишњи истраживач криптологије, који води интернет страницу Crypto Cellar, један од значајних извора материјала о шифровању и Енигми.
Вајеруд је прошле недеље потврдио Лефеново решење, описујући га као нешто што га је оставило „задивљеним“.
Да ли је вештачка интелигенција пронашла и архиве које нису биле јавно доступне?
Посебно је занимљив начин на који је Astra током рада приступала истраживању.
У записима рада модела појављује се дискусија о архивским порукама које се налазе у једној „приватној колекцији“, а које нису објављене на Вајерудовој интернет страници.
Он и даље није сигуран да ли је модел заиста приступио тим материјалима. Претпоставља да су они можда раније били објављени негде на интернету од стране другог истраживача, али оставља отвореном и могућност да је модел дошао до материјала из јавно доступних архива немачке државе.
„GPT-6 Astra се понаша као веома професионалан криптоаналитичар и архивски истраживач“, написао је Вајеруд.
Према његовим речима, оно што је модел успео да уради за два дана људском истраживачу би вероватно захтевало недеље или чак месеце рада.
„Лично сам провео неколико недеља истражујући досијее Савезног архива Немачке на које се GPT-6 Astra позива“, навео је Вајеруд.
И други модел је разбио поруку Енигме
Само неколико дана касније, 21. септембра, још један криптоаналитичар показао је да ово можда није био усамљен случај.
Џек Вилис, извршни директор у области сајбер-безбедности, обратио се Вајеруду и саопштио да је уз помоћ модела Claude Opus 5 компаније Anthropic успео да дешифрује још једну нерешену поруку Енигме.
За разлику од Лефеновог приступа, Вилис је Клоду дао знатно више смерница током процеса дешифровања.
Модел је на крају успео да искористи познати потпис, односно име одређеног немачког официра, као важан траг за разбијање поруке.
Остало је још само седам нерешених порука
Према Вајеруду, тренутно је остало још само седам нерешених порука Енигме.
Поред њих, постоји и једна порука чији је изворни текст већ познат, али њена шифра још није разбијена.
После више од осам деценија од завршетка Другог светског рата, архивске поруке за које се некада чинило да ће заувек остати загонетка сада добијају новог противника.
А ако се досадашњи резултати наставе, можда неће још дуго бити нерешене
