Rak dojke predstavlja najčešći malignitet kod žena, a uprkos napretku savremene medicine, iskustva pacijentkinja pokazuju da su razumevanje medicinskih informacija, komunikacija sa zdravstvenim sistemom i dostupnost pouzdanih informacija i dalje veliki izazovi
Evropa Dona Srbija, Srpski forum protiv raka dojke organizovao je okrugli sto pod nazivom „Zdravstvena pismenost i rak dojke – od prevencije do ishoda lečenja”. Cilj događaja jeste da se iz stručne, institucionalne, bioetičke i pacijentske perspektive otvori dijalog o značaju zdravstvene pismenosti kao jednog od ključnih faktora koji utiču na prevenciju, pravovremeno otkrivanje bolesti, razumevanje dijagnoze, donošenje odluka o lečenju i ukupne ishode lečenja raka dojke.
Prof. dr Aleksandra Jović Vraneš, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za socijalnu medicinu, istakla je:
„Sve dimenzije zdravstvene pismenosti su pođednako važne. Važno je dobiti tačnu informaciju, zatim je važno da se ta informacija razume, da se ta informacija proceni i da se na kraju primeni. Brojni su izazovi kada govorimo o svim ovim dimenzijaama, od toga kako doći do informacoja, kako prepoznati te tačne, prave, istinite informacije, zatim razumevanje informacija, koje često zavisi od toga kako su nam informacije predstavljene, zatim imamo procenu i na kraju, jedan isto važan korak, a to je primena tih svih informacija. Zdravstvena pismesnost nije samo individualna odgovornost. To jeste sa jedne strane odgovornost samog pojedinca, ali isto tako je i odgovornost celog društva i sistema. I to ukazuje na činjenicu da svi zajedno treba da radimo na očuvanju i unapređenju i zdravlja i zdravstvene pismenosti našeg stanovništva, jer ako imamo zdravstveno pismeno stanovništvo, to znači zdravo stanovništvo, a to je jedan neiscrpan resurs za sve druge aktivnosti“.
Prof. dr Zvonko Magić, predsednik Nacionalnog komiteta za bioetiku UNESCO komisije Srbije, izjavio je da u svetu se mnogo više radi o ovom problemu zdravstvene pismenosti nego kod nas. To je zbog toga što je uočeno, sasvim jasno, da su troškovi zdravstvene zaštite znatno veći ukoliko populacija koja se obraća lekarima nije dovoljno zdravstveno pismena, komunikacija je znatno lošija, i ono što je najvažnije jeste da su ishodi lečenja znatno lošiji kod onih koji nemaju dovoljnu zdravstvenu pismenost.
Zbog toga se, prema njegovim rečima, puno radi na tome da se zdravstvena pismenost kao takva uvede i u osnovne i u srednje škole, da bude kontinuirana, da se poveže sa digitralnom pismenošću koja je danas veoma zastupljena i neophodna da bi se razumela u punoj meri zdravstvena pismenost. Rak dojke predstavlja najčešći malignitet kod žena, a uprkos napretku savremene medicine, iskustva pacijentkinja pokazuju da su razumevanje medicinskih informacija, komunikacija sa zdravstvenim sistemom i dostupnost pouzdanih informacija i dalje veliki izazovi.
Dejana Baltes, psihoterapeaut, članica udruženja Jedna uz drugu i Evropa Donna Srbija istakla je da je važno da pacijentkinja koja se nađe u situaciji da se suočava sa dijagnozom kancera dojke, ima taj prostor gde se informiše o tome koji je način na koji može dalje da uđe u sistem podrške i lečenja.
„Taj momenat preuzimanja odgovornosti i traženja podrške je veoma važan, zato što mi znamo iz iskustva da je jako teško kada dobijemo dijagnozu i da se prirodno povučemo u sebe, a u stvari postoji dobar sistem i u udruženju Evropa Donna koje se bavi ovom temom i čije članice rade na podizanju svesti i prevenciji i na tome da se sistemska podrška ojača“.
Sara Bojanić, koautorka i glavna koordinatorka razvoja platforme OnkoVodič: Rak dojke Srbija navela je da se kroz Onko-Vodič usmeravaju pacijenti u pravcu zdravstvene pismenosti.
„Ovo nije kratkoročan projekat, ovo je nešto što želimo da razvijamo na duže staze, da se pacijentkinje informišu zarad boljeg kvaliteta života. Nadamo se da ćemo biti prepoznati od strane institucija i Ministarstva zdravlja, i da ćemo biti implementirani u primarnoj zdravstvenoj zaštiti jer ovakvi alati mogu pomoći lekarima koji tamo rade a koji imaju puno posla, nemaju mnogo vremena da prenesu sve informacije koje su potrebne pacijentkinjama, i dobro je imati ovakav stručno verifikovan pouzdan resurs informacija a prilagođen razumevanju svih osoba, i da žene kada se oporave od tog primarnog šoka mogu negde da se informišu, kao i članovi njihovih porodica i negovatelji. Postoji zaista široka primena ovog vodiča“, objasnila je Bojanić.
