Све више људи – и младих и старих – осећа се усамљено, показују нова истраживања. Како је могуће да се у време када је свет још више повезан захваљујући паметним телефонима, четвртина светске популације осећа изоловано?
Нова истраживања сугеришу да се растући осећај усамљености и повезани ризици од можданог удара, срчаних болести, депресије и стреса шире међу младима и старијим грађанима у индустријализованим земљама.
Међу младима од 16 до 24 године, удео оних који свакодневно контактирају пријатеље пао је са 44 процента у 2015. на 36 процената у 2022. години, након пада од девет поена између 2006. и 2015. године, покаују подаци Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).
Мушкарци и млади као нова ризична група
Између 2018. и 2022. године, млади људи су били група која је највише погођена осећајем да су се друштвени односи погоршали, известио је ОЕЦД на недавном састанку у Паризу.
Међу старијим особама старости 65 и више година, највећи пораст социјалне изолације примећен је у свим старосним групама. Удео људи који су рекли да никада не виђају пријатеље порастао је за 5,5 процентних поена на 11,4 одсто између 2015. и 2022. године.
Дугорочна усамљеност повезана је са неколико познатих здравствених ризика, али ОЕЦД такође указује на њену повезаност са лошијим радним учинком, већом вероватноћом незапослености или раног напуштања школе.
Истраживачи су приметили да се мушкарци и млади појављују као нове ризичне групе.
Док су мушкарци традиционално били у групама са нижим стопама усамљености и бољим квалитетом односа него жене, у анкетама између 2018. и 2022. године ситуација се међу њима погоршала у оба случаја, рекли су аутори студије.
Незапосленост, пандемија, дружење
Истовремено, значајни фактори који утичу на осећај усамљености укључују незапосленост и ниске приходе, као и дубљу старост и живот у самоћи.
У поређењу са општом популацијом, незапослени и они са најнижим приходима имају око два пута већу вероватноћу да се осећају усамљено.
Али ОЕЦД упозорава да је укупни пораст индивидуалне изолације вероватно одраз невољности да се укључе у контакт лицем у лице који је захватио свет током пандемије вируса корона.
Генерално, студија ОЕЦД-а показује да је у индустријализованим земљама удео људи који се лично састају и друже стално у паду у последњих 15 година, док је чест контакт са пријатељима и породицом путем телефона или друштвених медија порастао.
