На данашњи дан, 27. августа 1866. године на скупштини 16 студентских, ђачких и певачких друштава из Војводине и Србије и истакнутих политичких и јавних радника из готово свих југословенских земаља у Новом Саду је основана Уједињена омладина српска.
Створена ради просветног, културног и научног уздизања српског народа – деловала је у Србији и Црној Гори и у југословенским крајевима под влашћу Аустрије и Турске, а забрањена је 1872. године. Крајем XVIII и почетком XIX века Срби из Аустрије преместили су средиште свог културног и политичког деловања најпре из Беча у Пешту, а затим из Пеште у Нови Сад. Због појачане цензуре, која је посебно дошла до изражаја после 1807. године, они су своје културно и политичко средиште потражили даље од центара моћи, на простору на којем су имали етничку већину. Једно време упоредо су се развијала два културно-политичка средишта српског народа у Монархији: будимпештанско и новосадско.
Са више од 20.000 становника, стотинама дућана, јаким занатством, развијеном житном трговином и речним саобраћајем, који га је на северу повезивао с Пештом и Бечом, а на југу с Београдом и Србијом, Нови Сад је имао врло повољне услове да се развије и учврсти као трајан културно-политички центар Срба у Монархији. У првој половини XIX века Нови Сад је имао гимназију, две штампарије, посебне књижаре, читаоницу, стрељачку дружину и дилетантске позоришне трупе.
Још у време револуције 1848. године покренуто је питање пресељења Матице српске из Будимпеште у Нови Сад, али је до пресељења дошло тек 1864. године. У то време Срби су желели да стекну и посебан српски универзитет. Те идеје, постепено су сазревале и уобличавале се у читавом образованом делу српског друштва током више деценија. Уједињена омладина српска представља је политички покрет основан ради неговања свести о славној прошлости, утврђивања братске заједнице, развитка човечанских врлина, свеколики напредак Срба итд. а парола је била „Српство све и свуда“. Осим тога коришћене су крилатице: „Просветом ка слободи“ и „Све на основу истине, а с помоћу науке“.
Ова организација је била изразито словенофилска. Прва скупштина Уједињене омладине српске, самом својом појавом, али и својим програмом и циљевима, наишла је у владајућим круговима Беча и Будимпеште на велико подозрење и узнемирење Њен представник на етнографској изложби и свесловенском састанку у Москви маја 1867. године био је њен секретар Владан Ђорђевић.
Уједињена омладина српска је у својим редовима окупљала знамените Србе тога доба као што су: Владимир Јовановић, Јеврем Грујић, Светозар Милетић, Никола Пашић, књаз Никола, Марко Миљанов, Машо Врбица, Лазар Томановић, Валтазар Богишић. На самом почетку аустријска власт је схватила да Уједињена омладина има далекосежнији циљ од ширења народне просвете и да се, без сваке сумње, може закључити да јој је намера да оствари идеју уједињења свих земаља српске националности у једну велику српску државу.
Опасна сама по себи, Уједињена омладина српска, по виђењу Беча и Будимпеште, представљала је потенцијалну опасност и зато што је могла да прерасте у шири покрет аустријских Словена. Да се то не би десило, да на њеним скупштинама не би учествовали Хрвати, Чеси и Руси, власт је предузимала многе превентивне мере. Кад је рад ове организације био забрањен у Кнежевини Србији и Аустроугарској, седиште Омладине је постало Цетиње у Књажевини Црној Гори, а њихове идеје су биле пропагиране у „Гласу Црногорца“ и „Панчевцу“. 1871. године формирана је на иницијативу књаза Николе „Дружина за ослобођење и уједињење српско“ на Цетињу.
