Ubod ose, pčele i stršljena može biti i fatalan

Osim bola izazvanog ubodom ovih insekata, može da nastane i blaga reakcija,a ljudi alergični na insekte moraju kod sebe imati injekciju „EpiPen”, koja može da se kupi u apoteci. Se­dam­de­se­tjed­no­go­di­šnji mu­ška­rac pre­mi­nuo je pre ne­ko­li­ko da­na na pla­cu u Rip­nju ka­da ga je na­pao roj osa. U tre­nut­ku ka­da se to do­go­di­lo mu­ška­rac ni­je bio sam, već je s njim bio i nje­gov pri­ja­telj ko­ji je, ka­ko su pre­ne­li me­di­ji, re­a­go­vao br­zo. Oba­ve­šte­na je i Hit­na po­moć, ali su le­ka­ri mo­gli sa­mo da kon­sta­tu­ju smrt čo­ve­ka. Da li je bio aler­gi­čan na ubod ose ni­je po­zna­to, ali su iz­gle­da broj­ni ubo­di do­ve­li do fa­tal­nog is­ho­da.

Ubod pče­le, ose, str­šlje­na, iako če­sto bo­lan, uglav­nom ni­je opa­san po ži­vot čo­ve­ka, ali se u od­re­đe­nim si­tu­a­ci­ja­ma i ova­ko ne­što mo­že do­go­di­ti. Zbog to­ga je va­žno pred­u­ze­ti ne­ke ko­ra­ke da se ova­ko ne­što ne bi po­no­vi­lo. – Ako se ide u pri­ro­du, po­seb­no na me­sta ko­ja ni­su ure­đe­na, gde je ve­ća tra­va, gde po­sto­ji do­sta ra­sti­nja, po­želj­no je obu­ći sve­tlu ode­ću, za­šti­ti­ti no­ge, od­no­sno ne ho­da­ti bos da nas ne­ki od in­se­ka­ta ne bi ubo za sto­pa­la, ne ko­ri­sti­ti ja­ke, po­seb­no cvet­ne mi­ri­se, ne je­sti na tim me­sti­ma ili pi­ti slat­ka pi­ća da na taj na­čin ne bi­smo pro­vo­ci­ra­li in­sek­te. Ali ono što je oba­ve­zno – ko­ri­sti­ti re­pe­len­te – ob­ja­šnja­va dr Alek­san­dra Vu­kov, pul­mo­log i aler­go­log. Po­ne­kad na me­stu ubo­da pče­le osta­ne ža­o­ka. Nju bi tre­ba­lo što pre iz­va­di­ti bla­gim stru­ga­njem tu­pom stra­nom no­ža ili nok­tom da se otrov do­dat­no ne bi ši­rio.

Kod str­šlje­na ne osta­je ža­o­ka, ali oni pri­li­kom ubo­da is­pu­šta­ju spe­ci­fi­čan mi­ris – fe­ro­mon, ko­ji je u stva­ri nji­hov po­ziv upo­moć. Po­sle ši­re­nja fe­ro­mo­na str­šlje­ni ko­ji se na­la­ze u bli­zi­ni vr­lo br­zo do­le­te na me­sto gde je ne­ki od njih ugro­žen pa i o to­me tre­ba vo­di­ti ra­ču­na i što pre se uda­lji­ti sa me­sta gde se ubod do­go­dio. Pče­la i str­šljen, po­seb­no žen­ka, kao i ose, uglav­nom, na­pa­da­ju sa­mo ka­da se ose­te ugro­že­nim.

– Na me­sto ubo­da tre­ba sta­vi­ti hla­dan oblog, po­pi­ti an­ti­hi­sta­mi­nik ili to me­sto na­ma­za­ti kre­ma­ma pred­vi­đe­nim za to. U slu­ča­ju da poč­ne od­re­đe­na aler­gij­ska re­ak­ci­ja, po­put na­glog i pre­te­ra­nog zno­je­nja, ko­priv­nja­če, vr­to­gla­vi­ce, po­vra­ća­nja, te­ško­ća pri­li­kom di­sa­nja, lu­pa­nja sr­ca, oba­ve­zno po­zva­ti Hit­nu po­moć. U slu­ča­ju da se ubod do­go­di u usti­ma, po­treb­no je si­sa­ti led da spad­ne otok, da ne bi do do­la­ska le­ka­ra do­šlo do me­ha­nič­kog za­tva­ra­nja di­saj­nih pu­te­va. Pa­ci­jent bi tre­ba­lo da le­ži na bo­ku da je­zik ne bi upao u du­šnik i da ne bi do­šlo gu­še­nja. Zna­či, ja­ko je va­žno što pre re­a­go­va­ti i po­zva­ti le­kar­sku po­moć. Po­treb­no je da oso­be ko­je zna­ju da su aler­gič­ne na ubod osa, pče­la, str­šlje­no­va ili ima­ju ne­ke aler­gij­ske re­ak­ci­je sa so­bom no­se in­jek­ci­je adre­na­li­na ko­je u slu­ča­ju po­tre­be sa­me se­bi mo­gu ubri­zga­ti u bu­ti­nu – is­ti­če Alek­san­dra Vu­kov.

Sa ovim je sa­gla­sna i dr Rad­mi­la Še­hić.

– U si­tu­a­ci­ja­ma ka­da se do­go­di ubod pče­le, ose ili str­šlje­na, kod lju­di ko­ji su aler­gič­ni, po­seb­no ako su ti ubo­di vi­še­stru­ki, vr­lo je va­žno ko­ri­sti­ti ovu in­jek­ci­ju. Tu su mi­nu­ti va­žni. Zbog to­ga lju­di aler­gič­ni na in­sek­te mo­ra­ju kod se­be ima­ti in­jek­ci­ju „epi­pen” ko­ja mo­že da se ku­pi u apo­te­ci. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma oni je mo­gu da­ti se­bi i ta­ko spa­sti ži­vot. Jer, dok do­đu le­ka­ri, mo­že pro­ći dra­go­ce­no vre­me. Lju­di ko­ji su u bli­zi­ni i ne­ma­ju ovu in­jek­ci­ju, vr­lo ma­lo mo­gu po­mo­ći, a ži­vot mo­že ugro­žen – na­gla­ša­va Rad­mi­la Še­hić

Pre­o­se­tlji­vost mo­že da se ja­vi bez upo­zo­re­nja
Ako po­sto­ji re­ak­ci­ja na ujed ko­ja je ba­rem ma­lo ja­ča od bla­gog bo­la ili ume­re­nog oto­ka, po­treb­no je da to pri­ja­vi­te le­ka­ru ko­ji će ve­ro­vat­no pre­po­ru­či­ti te­sti­ra­nje na aler­gi­ju. Uko­li­ko se usta­no­vi da po­sto­ji alergija, preporuka je da se u svim izlascima napolje nosi