Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković su verovatno najznačajniji srpski naučnici. Niko od njih nije rođen u Srbiji, nego u tadašnjoj Austrougarskoj. Tesla je rođen u Lici, Milanković u Slavoniji, a Pupin u Banatu. Tesla i Milanković na prostoru današnje Hrvatske, a Pupin na prostoru današnje Vojvodine. Sva trojica su rođeni na selu. Tesla i Pupin u siromašnim, a Milanković u bogatoj porodici. Bili su savremenici, a Tesla i Pupin i vršnjaci. Pupin je bio najstariji (1854) i jedini je umro pre Drugog svetskog rata (1935). Tesla je umro za vreme Drugog svetskog rata, a Milanković je, kao najmlađi (rođen godinu dana nakon međunarodnog priznanja nezavisnost Srbije – 1878. godine) i najkasnije umro, posle Drugog svetskog rata – 1958. godine. Tesla i Pupin su veći deo života proveli u inostranstvu, obojica su bili i državljani SAD-a, a Milanković je predavao na Univerzitetu u Beogradu i tu razvijao svoje teorije. Milanković je umro u Beogradu, a Pupin i Tesla u Njujorku. Pupinov grob je u Njujorku, Teslini posmrtni ostaci u njegovom muzeju u Beogradu (gradu u kojem je proveo samo 31 sat, prva dva dana juna 1892. godine), a Milankovićevi su, po njegovoj želji, preneti u rodno selo.
Milanković je u Srbiju došao za vreme aneksione krize 1909. godine, napustivši Beč na poziv da u Beogradu postane profesor na fakultetu.
„Kada bih se šetao po Beču, video njegova pozorišta, muzeje i druge znamenitosti, rastužio bih se pri pomisli da ih neću više videti ako odem u Beograd. A kada ostavim i sve naučno blago nagomilano u toj velikoj varoši, onda ću tek osetiti ovu svoju sirotinju […] Moj budući materijalni položaj bio bi, prema onome što sam ga imao u Beču, prava sirotinja. Zapitah se da li bih se pod takvim prilikama, naviknut na mnogo bolje, snašao u životu. Ne bih li bolno osetio ogromnu razliku između velikoga Beča i malog Beograda. U Beču sam se vaspitao, razvijao se i stekao sva moguća priznanja. Da li ću ih naći i u novoj sredini? Lutajući po lavirintu takvih misli, nađoh se, kao pred kapijom koja bi me izvela iz njega, pred ovim pitanjem: „Da li je moja dužnost da živim, radim i umrem u svom rođenom narodu, koji mi evo nudi ono što može da mi pruži?“ Ta rasuđivanja izvedoše me iz nedoumice.“
Milutin Milanković, Uspomene, doživljaji i saznanja, Beograd 2009, 412.
Prelaskom iz Beča u Beograd Milanković je prešao iz sveta građevinskog inženjerstva u svet nebeske mehanike. Izbijanje Prvog svetskog rata Milankovića je zateklo ponovo u Austrougarskoj, gde je u rodnom mestu sa suprugom boravio na svadbenom putovanju.
„Kada su ga bacili u tamnicu u Austro-Ugarskoj [u Osijeku], njemu u tom mračnom prostoru kao da je sinulo neko svetlo, kao da mu je pred očima bljesnula scintilla, duševna varnica koja nikad ne zasija jače do kada treba da se suprotstavi nadolasku tame. Pomislio je – ovo su odlične okolnosti za stvaranje, iz ovog mraka mora da se rodi svetlo, i počeo da kao sužanj piše svoje prvo veliko delo Matematička teorija pojava nastalih Sunčevim zračenjem, od koga i počinje njegov veliki naučni uspon. Ta tamnica bila je kao tunel pruge oslobođenja i on je dobro znao da će kompozicija neminovno izaći na svetlo. Zato nije zbunjen mrakom i sa neobičnom lakoćom nastavlja put. Za njega je Svetski rat samo pobuda kojoj on daje smisao. Gledan spolja, Svetski rat ima jedno značenje, a gledan iznutra, s Milankovićeve tačke on ima poseban smisao. Tako nam Milanković omogućava da za trenutak ugrabimo pogled u nevidljivi poredak stvari, skrivenu harmoniju koja je, kako kaže Heraklit, jača od vidljive.“
Teslu nije mogla da zadesi neprilika na svadbenom putovanju jer je izabrao doživotni celibat, smatrajući da originalnost cveta u samoći, koja omogućava da se ideje rađaju. Na rat je gledao kao na nešto protiv čega se treba boriti, preduzimajući korake u tom pogledu i zajedno sa Pupinom.
„Jedan od najoriginalnijih istraživača prirodnih nauka svog vremena bio je fizičar Nikola Tesla, sin srpskog pravoslavnog sveštenika iz Hrvatske. Pošto se zadržao u Pragu i Budimpešti radi stručnog usavršavanja, dvadesetogodišnji Tesla se 1884. uputio ka Nju Jorku, sa paketom kalkulacija i sopstvenim projektom jedne letilice pod miškom. Razišao se sa elektrotehničarem Tomasom Edisonom posle kratkog perioda saradnje, pošto je osnovao sopstvenu firmu. U početku je bio razočaran Novim Svetom: „Ono što sam ostavio za sobom bilo je lepo, puno umetnosti i u svakom pogledu fascinantno; što sam ovde video, bilo je veštačko, sirovo i neprivlačno.“ Ali, posle pet godina došao je do uverenja da je Amerika „više od sto godina ISPRED Evrope“.
Tesla, koji je težio „potpunoj prevlasti duha nad materijalnim svetom“, stvorio je revolucionarne pronalaske u oblasti elektriciteta i elektrotehnike. Eksperimentisao je sa visokofrekventnom i višefaznom naizmeničnom strujom, pronašao je prenos radio talasa, AC motor i električne daljinske upravljače, a po njemu su nazvani indukcioni motor, transformator i turbina. Teslina vizija bila je bežični prenos energije i vesti, što bi trebalo, kako se nadao, da pokrene drugu električnu revoluciju“. Grozničavo je radio na pronalasku bežičnog prenosa informacija i energije preko Atlantika, uz pomoć uveličavajućih predajnika i radio sistema. Konačno, verovao je da je pronašao sveobuhvatni „svetski sistem“ putem kojeg se mogu povezati sve telegrafske i telefonske stanice na svetu i bežično prenositi po svetu signali, tekstovi i fotografije. Za nekoliko godina jedna jednostavna jeftina naprava… omogućiće na kopnu i na moru prijem najvažnijih vesti, slušanje govora, predavanja, pesme ili svirke na nekom muzičkom instrumentu sa bilo kog kraja sveta“.
Tesla je u profesionalnim krugovima smatran za autsajdera, a u privatnom životu za čudaka. Od kada je na kongresu svetskih religija u Čikagu 1893. upoznao poznatog bengalskog hindu monaha, Svami Vivekananda, oduševio ga je hinduizam i verovao je da ta duhovnost može da doprinese boljem razumevanju moderne nauke i univerzuma. „Ono što nam danas najviše nedostaje je bliži kontakt i bolje razumevanje između pojedinaca i zajednica celog sveta“, pisao je već 1898. godine. Godine 1915, usred Prvog svetskog rata, zamišljao je „čudesni svet“ koji elektricitet treba da stvori. Maštao je o elektroterapiji i kompjuterima koji govore, pa čak i o osvetljenju okeana i globalnoj kontroli padavina. „Razdaljina, koja je glavna prepreka ljudskom napretku, biće potpuno ukinuta, u misli, reči i delima. Čovečanstvo će biti ujedinjeno, ratovi onemogućeni, a mir će suvereno vladati.“
Dok je Tesla bio živ, sponzori i investitori su smatrali neizvodljivom ideju o bežičnom prenosu vesti i struje (koja se danas, sa jedne strane, podrazumeva, a sa druge, izgleda i dalje utopistički). Ipak je jedinica za magnetnu indukciju nazvana po Tesli. Njegovo nasleđe čini takođe i aktuelna generacija električnih automobila od „Tesla Motora“.
Teslina biografija je po mnogo čemu bila globalna“, i to ne samo zato što je započeo novi život na drugom kontinentu. Za razliku od mnogih svetskih putnika iz ranijih epoha, bio je potpuno svestan globalnog značaja svog dela. On je upravo hteo da svim snagama ubrza strastanje zemaljske kugle. Zato je bio rešen da predstavi svoj sistem bežičnog prenosa vesti i struje preko Atlantika na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. On se zalagao za univerzalno znanje, težio je rešenju globalnih problema i svetskom miru, i verovao da će njegovi pronalasci tome doprineti.“
Mari-Žanin Čalić, Jugoistočna Evropa: Globalna istorija regiona, Beograd 2021, 335-337.
Tesla je doprineo prenosu struje, radio talasa i bežičnom prenosu energije, Pupin radu telefona i menjanju kanala na radiju, a Milanković stvorio najprecizniji kalendar.
