Јанис Варуфакис је грчки економиста, универзитетски професор и бивши министар финансија Грчке, који је светску славу стекао током дужничке кризе 2015. године. Тада је постао симбол отпора политици штедње коју су Грчкој наметали Европска унија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд.
Као министар финансија у влади Алексиса Ципраса, Варуфакис је покушао да преговара о ублажавању услова за отплату огромног грчког дуга, тврдећи да ће наметнуте мере довести до економског и друштвеног слома земље. Када је грчка влада ипак прихватила услове кредитора, поднео је оставку и вратио се академском и политичком раду.
Међутим, уместо да остане упамћен само као политичар из периода грчке кризе, Варуфакис је последњих година постао један од најгласнијих критичара савременог економског система. Управо из тог разлога његова књига „Технофеудализам: Шта је убило капитализам“ изазвала је огромну пажњу широм света.
Књига написана као писмо оцу
За разлику од класичних економских студија, Варуфакис је своју књигу написао у облику писма свом оцу Јоргосу, човеку који га је још као дечака увео у свет економије и политике. Пре тога је на сличан начин написао књигу „Разговор са мојом ћерком о економији“, покушавајући да сложене економске појаве објасни једноставним језиком.
Док је радио на тој ранијој књизи, Варуфакис је почео да сумња да капитализам више није оно што је некада био. Временом је дошао до много радикалнијег закључка: капитализам није у кризи нити пролази кроз нову фазу развоја, већ је заправо већ умро. Управо та идеја постала је основа „Технофеудализма“.
Главна теза: капитализам је замењен новим системом
Варуфакисова централна тврдња гласи да више не живимо у капитализму, већ у новом друштвено-економском поретку који он назива технофеудализам.
По његовом мишљењу, капитализам је вековима почивао на два темеља: тржишту и профиту. Компаније су производиле робу, такмичиле се на тржишту и зарађивале профит. Данас, међутим, најмоћније корпорације света више не функционишу по том моделу.
Уместо класичних тржишта, појавиле су се дигиталне платформе. Уместо профита као основног извора моћи, појавила се рента. Власници највећих технолошких компанија контролишу дигиталне просторе кроз које пролази све више економских активности и наплаћују приступ тим просторима, баш као што су феудални господари некада наплаћивали коришћење земље.
Ко су нови феудалци?
Варуфакис као симболе новог поретка наводи власнике технолошких гиганата попут Амазона, Мете, Гугла, Епла и других великих платформи.
Његов најпознатији пример је Џеф Безос. Он тврди да Амазон више није класично тржиште на коме се сусрећу купци и продавци. Напротив, читав простор припада једном власнику који одређује правила игре, контролише алгоритме и наплаћује учешће свима који желе да послују на платформи.
По Варуфакису, Безос није класичан капиталиста који ствара вредност производњом. Он је, како каже, господар дигиталног феуда који наплаћује ренту свима који пролазе кроз његов систем. Слично важи и за друге технолошке гиганте који контролишу приступ информацијама, трговини, оглашавању и комуникацији.
„Cloud кметови“ новог доба
Један од најзанимљивијих делова књиге односи се на кориснике друштвених мрежа.
Варуфакис тврди да смо сви ми постали својеврсни „cloud кметови“. Док постављамо фотографије, снимамо видео-записе, пишемо коментаре и проводимо време на платформама, ми заправо производимо вредност за технолошке компаније. Наши подаци, пажња и понашање претварају се у економску добит за власнике платформи.
Оно што је посебно занимљиво јесте да се овај рад не плаћа. Корисници имају утисак да бесплатно користе услуге, док у стварности својим активностима непрестано увећавају вредност дигиталних империја. Због тога Варуфакис прави паралелу са средњовековним кметовима који су радили на земљи својих господара.
Како је настала нова економска елита?
Према Варуфакису, настанак технофеудализма није случајан.
Он сматра да су два историјска процеса створила услове за овај нови систем. Први је приватизација интернета од стране великих америчких и кинеских технолошких компанија. Други је реакција западних влада и централних банака на финансијску кризу из 2008. године.
Након кризе, огромне количине новца пуштене су у финансијски систем. Уместо да тај капитал буде усмерен у реалну производњу, значајан део завршио је у технолошком сектору, додатно ојачавајући положај компанија које су већ контролисале дигитални простор. Тако су настале корпорације чија је вредност премашила економску моћ многих држава.
Кога Варуфакис оптужује?
За разлику од класичних левичарских критика које су се углавном усмеравале на банке и индустријске корпорације, Варуфакис сматра да су данас главни центри моћи технолошке платформе.
Он не критикује само поједине милијардере, већ читав систем који омогућава концентрацију економске, политичке и информативне моћи у рукама малог броја компанија. По његовом мишљењу, проблем није само економски. Реч је и о контроли информација, пажње, јавне дебате и на крају самог начина на који људи размишљају и доносе одлуке.
Књига која је поделила економисте
Варуфакисова теорија наишла је и на одушевљење и на оштре критике.
Поједини економисти сматрају да је прецизно уочио растућу моћ технолошких платформи и њихову способност да контролишу тржишта. Други тврде да технолошки гиганти и даље функционишу унутар капитализма и да је термин „технофеудализам“ преувеличан.
Расправе око ове књиге воде се и међу филозофима, економистима и политичким теоретичарима, што показује да је отворио важна питања о будућности економије и демократије.
Упозорење за 21. век
Без обзира на то да ли се неко слаже са његовим закључцима, Јанис Варуфакис је успео да покрене једну од најзанимљивијих дебата нашег времена.
Његова основна порука је једноставна: ако не разумемо како функционишу дигиталне платформе и какву моћ поседују њихови власници, нећемо разумети ни свет у којем живимо. По њему, највећа опасност није у томе што ће нас вештачка интелигенција једног дана заменити, већ што је нови систем економске и друштвене контроле већ изграђен, а да већина људи тога није ни свесна.
Управо зато „Технофеудализам“ није само књига о технологији. То је покушај да се објасни ко данас заиста влада светом и да ли је ера капитализма, какву смо познавали последња два века, заиста завршена.
