Тек што се навикнемо на хладнија јутра, краће дане и прве јесење јакне, време уме да направи преокрет. Сунце поново загреје, температуре порасту, а јесен на неколико дана добије лице лета. Код нас се тај период назива “михољско лето”, док је у многим земљама познат као „индијанско лето“. Михољско лето није одређено датумом не појављује се сваке године, нити се јавља у исто време. То је назив за период неуобичајено топлог, сувог и углавном стабилног времена који се јавља током јесени, најчешће крајем септембра или у октобру. Михољско лето може да потраје неколико дана, али нема прописаног трајања. Некада је то само кратак период топлијег времена, док се у другим годинама стабилна атмосфера задржи знатно дуже.
Такође, сваки топли дан у октобру не мора да буде михољско лето. Код нас је назив повезан са Михољданом, празником Светог архангела Михаила, који се обележава 12. октобра по грегоријанском календару. Народно искуство је вековима бележило да се управо око тог периода могу јавити топлији и ведрији дани, па је такво време добило назив “михољско лето”.
Иако је метеоролошка анализа за подручје Београда, која је обухватила период од 1946. до 2004. године, показала да се ова појава најчешће јавља у првој половини октобра, око Михољдана, то не значи да сваке године мора да уследи у ово време. За настанак оваквог периода важна је стабилна атмосфера. Неко подручје може да се нађе под утицајем високог ваздушног притиска, уз мало облака, слабији ветар и доста сунчаних сати.
Ноћи су већ дуге и хладније него лети, због чега јутарња температура може да буде сасвим јесења. Када током дана засија сунце, међутим, ваздух се брзо загрева. Зато михољско лето често доноси велике разлике између јутра и поподнева: дан може да почне уз јакну или капут, а да се заврши у лаганој одећи.
Михољско лето настаје када се после првих јесењих захлађења над одређеним подручјем успостави снажан антициклон, односно област високог ваздушног притиска. Ваздух се тада спушта, при чему се загрева, док стабилна атмосфера отежава стварање облака и доноси више сунчаних сати. Неколико ведрих дана довољно је да се ваздух током дана знатно загреје. Ноћи, међутим, остају хладне због дужег трајања ноћног периода. Зато су за михољско лето карактеристична хладна јутра, често са маглом, и необично топла, сунчана поподнева.
То није повратак лета у метеоролошком смислу. Сунце је у том периоду све ниже на небу, дани се скраћују и природа наставља свој уобичајени прелазак ка зими. Само се временска ситуација на кратко мења.





