Свети пророк Мојсије био је велики вођа и законодавац израелског народа, рођен у Египту око 1550. године пре Христа. Његов живот од 120 година дели се на три једнака периода од по четири деценије: првих четрдесет година провео је на фараоновом двору, наредних четрдесет као пастир у духовном посматрању Бога и света, а последњих четрдесет година водио је народ кроз пустињу ка Обећаној земљи. Према речима Светог Василија Великог, Мојсије је својим чудесима био праобраз Христа.
Након Јосифове смрти, потомци Јаковљеви су се значајно намножили у Египту. Плашећи се њихове снаге, нови египатски цар наметнуо им је тежак рад и наредио убијање свих новорођених мушких јеврејских беба. У том опасном времену, Амрам и Јохаведа из племена Левијевог добили су сина. Крили су га три месеца, а када то више није било могуће, мајка га је ставила у ковчежић од сите и оставила у трсци крај реке Нил. Фараонова кћи је пронашла дете, сажалила се и одлучила да га усвоји. На предлог Мојсијеве сестре Маријам, за дојкињу је узета његова права мајка Јохаведа. Фараонова кћи му је дала име Мојсије, што значи извађен из воде.
Мојсије је одрастао на двору, где је стекао врхунско образовање и постао вешт у речима и делима. Ипак, сазнавши за своје порекло, одбацио је египатско многобоштво и поверовао у Јединог Бога.
Када је видео како један Египћанин туче Јеврејина, Мојсије је у одбрани убио Египћанина. Због страха од фараонове освете, побегао је у земљу мадијамску. Тамо је одбранио кћери свештеника Јотора од пастира, оженио се његовом кћерком Сефором и са њом добио синове Гирсама и Елеазара.
Бринући о стаду свог таста на гори Хорив, Мојсије је доживео божанско јављање у облику несагориве купине, односно грма који гори а не сагорева. Бог му се тада обратио, откривши своје име и поверио му мисију да изведе израелски народ из египатског ропства. Као помоћника и сарадника, Бог му је доделио брата Арона.
Пошто је фараон одбио да пусти Израелце и још више им пооштрио рад, Бог је преко Мојсија и Арона послао десет страшних казни на Египат. Тек након десете казне и прве прославе Пасхе, фараон је коначно пустио народ. Међутим, убрзо је кренуо у потеру са својом војском. На Црвеном мору, Мојсије је штапом раздвојио воду, омогућивши Израелцима да пређу по сувом, док се водена препрека затворила над египатском војском и потопила је.
Током четири деценије лутања кроз пустињу, Мојсије је чинио бројна чудеса и заступао народ пред Богом. Претворио је горку воду у Мери у слатку, измолио је ману са неба и препелице за храну, а ударом штапа у стену извео је воду за жедан народ. Раширеним рукама у молитви обезбедио је победу над Амалићанима. На гори Синају, после четрдесет дана поста, примио је Десет божјих заповести на каменим таблицама. Изградио је Скинију и установио свештенство, празнике и грађанске законе.
Због једног тренутка маловерја код воде Мериве, Мојсију није било дозвољено да уђе у Обећану земљу. Пре смрти, након што је благословио сва племена, Бог га је извео на гору Навав да види Ханан. Упокојио се у сто двадесетој години живота, пун снаге и очуваног вида. Сахрањен је у земљи моавској, али место његовог гроба остало је непознато. По новозаветним сведочанствима, Мојсије се заједно са пророком Илијом јавио Христу приликом Преображења на гори Тавор.
