Пантелејмон је грчко име које значи – пун милости и саосећајан. Свети Пантелејмон је у народу познат као велики исцелитељ и заштитник болесних, због чега се посебно призива у молитвама за оздрављење, спокој и утеху. Његово име, чудотворна дела и мученичка жртва оставили су дубок, неизбрисив траг у хришћанском предању и свакодневној вери православног народа.
Порекло и младост Светог Пантелејмона
Свети Пантелејмон је рођен крајем 3. века у Никомидији, граду који се налази на простору данашњег Измита у Турској, у време владавине цара Максимијана. Име које је добио по рођењу било је Пантолеон, што значи „лав у свему”. Његов отац Евсторгије био је паганин, док је мајка Евула била одана хришћанка која је одмалена настојала да у дете посади семе вере. Након ране смрти мајке, Пантолеон је одрастао уз оца који га је послао да учи граматичку школу, а потом и медицину код познатог лекара Ефросина.
Прекретница у његовом животу догодила се када је упознао старог хришћанског свештеника Ермолаја, који му је открио Христово учење и снагу вере. Након што је искреном молитвом успео да васкрсне дете које је ујела змија, Пантолеон се потпуно предао Богу, примио крштење и добио име Пантелејмон, што значи „пун милости”.
Чудотворна исцељења и сукоб са царем
Након што је примио Христа у срце, Свети Пантелејмон је постао лекар који је бесплатно лечио људе, ослањајући се на молитву, љубав и саосећање. Његова исцељења нису била само физичка већ и духовна, што га је издвајало од свих тадашњих лекара. Несебично је помагао слепима, узетима, тешко рањенима и свима које су други прогласили неизлечивима.
Велики број верника који му се обраћао за помоћ изазвао је завист међу другим лекарима, те су га пријавили цару Максимијану. Иако је цар у почетку ценио његове лекарске вештине, Пантелејмон га је јавно посрамио тако што је молитвом исцелио човека коме идоли нису могли помоћи. Након тога, раздражени цар је наредио да га ставе на страшне муке.
Мучеништво и вечно зелена маслина
Свети Пантелејмон је прошао кроз сурова страдања – стављан је на точак, паљен и бацан у врело олово, али је Божијом силом увек остајао неповређен. У свим тим тешким тренуцима призивао је име Христово и остао потпуно непоколебљив у својој вери.
Када је коначно осуђен на погобљење, догодило се ново чудо. Док је џелат покушавао да му одсече главу, мач се савио попут воштане траке. Тек када је Пантелејмон завршио своју молитву и сам пристао да преда душу Богу, погубљење је извршено. Према предању, из његових рана истекло је млеко уместо крви, а маслина под којом је мучен постала је вечито зелена као симбол живота и наде.
Поштовање у православном народу и манастири
Свети Пантелејмон је постао вечити узор хришћанског милосрђа. Из тог разлога, његово име се редовно помиње у молитвама за болеснике, пред операције, као и у разним невољама и искушењима. Делови његових светих моштију данас се чувају у многим светињама, а међу најпознатијима је руски манастир Светог Пантелејмона на Святој Гори. У Србији постоје бројне цркве посвећене овом светитељу, међу којима се истиче црква у крагујевачком насељу Станово.
Православна црква га прославља 9. августа по новом (27. јула по старом) календару, као дан сећања на његову веру, чуда и мучеништво. На тај дан се у свим храмовима читају молитве за здравље, док верници пред његовом иконом пале свеће и траже помоћ за своје најмилије.
Свети Пантелејмон данас као симбол оздрављења
Свети Пантелејмон је и данас живи светионик наде за све тешке болеснике, за лекаре који траже надахнуће, као и за све који желе духовни мир. У српском народу ужива огромно поштовање, па многе болнице, амбуланте, апотеке и манастири с поносом носе његово име.
Његова икона се традиционално ставља поред болесничке постеље, док се уље из кандила пред његовим ликом користи за помазање и молитву. Љубав, вера и несебично милосрђе које је ширио током живота и данас инспиришу вернике да чине добра дела и остану верни Бога и у најтежим животним тренуцима.
