Укупан светски дуг порастао је за 10 билиона долара (8,5 билиона евра) у првој половини ове године и премашио 365 билиона долара (310 билиона евра) и све већи трошкови сервисирања дуга представљају велики ризик за владе многих земаља, објавио је Институт за међународне финансије. Према том истраживању, државни дуг расте у време када су приноси на средњорочне и дугорочне државне обвезнице неких од највећих светских економија достигли највеће нивое у више од једне деценије.
То се односи на Сједињене Америчке Државе, Јапан, Француску и Велику Британију, а раст приноса одражава све већу забринутост инвеститора због виших каматних стопа, трајних утицаја изазваних високим трошковима енергије, слабог привредног раста и високе државне потрошње. ИИФ је посебно издвојио четири велике економије, наводећи да се суочавају са упорно великим дефицитима и растом трошкова камата, проблемима који су дуго били повезивани са презадуженим државама у развоју. Развијене економије су прошле године платиле више од 3,3 билиона долара (2,8 билиона евра) камата на међународно трговане државне обвезнице, што је више од глобалне потрошње на вештачку интелигенцију, која је износила 2,2 билиона евра, одбрану од 2,6 билиона евра и чисту енергију од два билиона евра.
ИИФ је упозорио да је дуг постао и политичко питање, стварајући зачарани круг између избора и краткорочних брзих решења, уз истовремено повећавање дугорочне рањивости, јер корист од даљег задуживања постаје све мања.
