Вештачка интелигенција је за само неколико година променила начин на који претражујемо интернет, пишемо, учимо и радимо. И док AI компаније развијају све моћније моделе, на интернету расте и све снажнији отпор њиховом начину прикупљања података. Многи тврде да је ера слободног интернета завршена и да се пред нашим очима подижу „дигитални зидови” који треба да заштите садржај од AI система, пише Chosunilbo. Аналитичари упозоравају да се широм света развија својеврсни „анти-AI покрет”, подстакнут незадовољством аутора, уметника, новинара и власника сајтова који сматрају да велике технолошке компаније годинама користе њихов рад за тренирање вештачке интелигенције, без дозволе и без икакве надокнаде. Истовремено, расте и незадовољство корисника због огромне количине тзв. AI „slop-а”, односно неквалитетног садржаја који аутоматски генеришу системи вештачке интелигенције. Према извештају компаније Cloudflare за први квартал 2026. године, чак 30,6 одсто укупног глобалног интернет саобраћаја више не долази од људи, већ од AI ботова, аутоматизованих програма који обилазе интернет и прикупљају податке.
Проблем, међутим, није само њихова бројност. Извештај показује да се чак 89,4 одсто саобраћаја ових AI „crawler-a” не користи за потребе интернет претраге, већ за прикупљање огромних количина података којима компаније тренирају своје моделе вештачке интелигенције. Другим речима, власници сајтова сносе трошкове серверског саобраћаја, док њихове текстове, фотографије и друге садржаје, AI системи преузимају без плаћања и користе за развој комерцијалних производа.
Као одговор на овакав тренд, све више администратора интернет страница уводи заштиту од AI ботова. Cloudflare је анализирао тзв. „block rate”, односно проценат покушаја приступа AI ботова који су блокирани. Открио је да су најчешће блокиране GPTBot компаније OpenAI – 5,52 одсто покушаја приступа завршава блокадом; CCBot организације Common Crawl – 5,08 одсто; Власници сајтова, међутим, суочавају се са озбиљним парадоксом. Ако потпуно забране приступ AI ботовима, постоји ризик да ће њихове странице постати мање видљиве или чак нестати из резултата интернет претраге, чиме би изгубили велики део посете. Борба против AI компанија више није само техничка. Све више уметника и креатора користи алате Nightshade и Glaze, које су развили истраживачи са Универзитета у Чикагу, како би заштитили своје радове.
Ови програми у фотографије убацују готово неприметне измене, које људско око не може да примети, али које потпуно збуњују вештачку интелигенцију.
На пример, AI систем може да научи да је фотографија пса заправо мачка или да погрешно препознаје друге објекте. На тај начин подаци које AI системи неовлашћено преузму постају својеврсни „отров” који нарушава квалитет будућих AI модела и отежава њихово тренирање. Нису само аутори почели да се бране. Велике компаније све чешће покушавају да јасно разликују садржај који су направили људи, од онога који је генерисала вештачка интелигенција.
Тако је Spotify, услед наглог пораста AI музике, увео ознаке за верификацију како би корисници лакше разликовали аутентичне профиле извођача од садржаја који је креирала вештачка интелигенција.
Промене се осећају и на тржишту интернет претраге. Део корисника све је незадовољнији Google-овим функцијама попут AI Overviews, које на врху резултата приказују одговоре које генерише вештачка интелигенција. Због тога поједини корисници прелазе на плаћени претраживач Каги, који месечно кошта између 5 и 25 долара. Каги обећава претрагу без реклама и филтрирање AI садржаја, уз фокус на информације које су написали људи.
Једна од његових најпопуларнијих опција је „Форум филтер”, који приказује искључиво дискусије стварних корисника са интернет форума, уместо текстова које је генерисала вештачка интелигенција.
Интересовање за ову платформу брзо расте, па је број посета повећан са 4,41 милиона у фебруару на 5,22 милиона у априлу.
Д. Шубаревић
AI више није добродошла
Све више сајтова подиже дигиталне зидове против вештачке интелигенције
(Printscreen/Chosunilbo/Jeminai)
Вештачка интелигенција је за само неколико година променила начин на који претражујемо интернет, пишемо, учимо и радимо. И док AI компаније развијају све моћније моделе, на интернету расте и све снажнији отпор њиховом начину прикупљања података. Многи тврде да је ера слободног интернета завршена и да се пред нашим очима подижу „дигитални зидови” који треба да заштите садржај од AI система, пише Chosunilbo.
Аналитичари упозоравају да се широм света развија својеврсни „анти-AI покрет”, подстакнут незадовољством аутора, уметника, новинара и власника сајтова који сматрају да велике технолошке компаније годинама користе њихов рад за тренирање вештачке интелигенције, без дозволе и без икакве надокнаде. Истовремено, расте и незадовољство корисника због огромне количине тзв. AI „slop-а”, односно неквалитетног садржаја који аутоматски генеришу системи вештачке интелигенције.
Откривен скривени ходник у Великој пирамиди у Гизи
Трећину интернет саобраћаја чине AI ботови
(Freepik)
Према извештају компаније Cloudflare за први квартал 2026. године, чак 30,6 одсто укупног глобалног интернет саобраћаја више не долази од људи, већ од AI ботова, аутоматизованих програма који обилазе интернет и прикупљају податке.
Проблем, међутим, није само њихова бројност.
Извештај показује да се чак 89,4 одсто саобраћаја ових AI „crawler-a” не користи за потребе интернет претраге, већ за прикупљање огромних количина података којима компаније тренирају своје моделе вештачке интелигенције.
Трећина светских мора добија заштићен статус
Другим речима, власници сајтова сносе трошкове серверског саобраћаја, док њихове текстове, фотографије и друге садржаје, AI системи преузимају без плаћања и користе за развој комерцијалних производа.
Дигитална одбрана
Као одговор на овакав тренд, све више администратора интернет страница уводи заштиту од AI ботова. Cloudflare је анализирао тзв. „block rate”, односно проценат покушаја приступа AI ботова који су блокирани.
Открио је да су најчешће блокиране GPTBot компаније OpenAI – 5,52 одсто покушаја приступа завршава блокадом; CCBot организације Common Crawl – 5,08 одсто;
Claudebot компаније Anthropic – 4,88 одсто.
Власници сајтова, међутим, суочавају се са озбиљним парадоксом. Ако потпуно забране приступ AI ботовима, постоји ризик да ће њихове странице постати мање видљиве или чак нестати из резултата интернет претраге, чиме би изгубили велики део посете.
Продаја паметних телефона у Кини пала за 13 одсто
Аутори узвраћају „отровним” подацима
Борба против AI компанија више није само техничка. Све више уметника и креатора користи алате Nightshade и Glaze, које су развили истраживачи са Универзитета у Чикагу, како би заштитили своје радове.
Ови програми у фотографије убацују готово неприметне измене, које људско око не може да примети, али које потпуно збуњују вештачку интелигенцију.
На пример, AI систем може да научи да је фотографија пса заправо мачка или да погрешно препознаје друге објекте. На тај начин подаци које AI системи неовлашћено преузму постају својеврсни „отров” који нарушава квалитет будућих AI модела и отежава њихово тренирање.
Нису само аутори почели да се бране. Велике компаније све чешће покушавају да јасно разликују садржај који су направили људи, од онога који је генерисала вештачка интелигенција.
Тако је Spotify, услед наглог пораста AI музике, увео ознаке за верификацију како би корисници лакше разликовали аутентичне профиле извођача од садржаја који је креирала вештачка интелигенција.
Корисници напуштају Google због AI резултата
Промене се осећају и на тржишту интернет претраге. Део корисника све је незадовољнији Google-овим функцијама попут AI Overviews, које на врху резултата приказују одговоре које генерише вештачка интелигенција.
Због тога поједини корисници прелазе на плаћени претраживач Каги, који месечно кошта између 5 и 25 долара. Каги обећава претрагу без реклама и филтрирање AI садржаја, уз фокус на информације које су написали људи.
Једна од његових најпопуларнијих опција је „Форум филтер”, који приказује искључиво дискусије стварних корисника са интернет форума, уместо текстова које је генерисала вештачка интелигенција.
Интересовање за ову платформу брзо расте, па је број посета повећан са 4,41 милиона у фебруару на 5,22 милиона у априлу.
Ли Хачинсон, виши технолошки уредник америчког портала Ars Technica, описао је своју одлуку веома директно:
„Напустио сам Google. Уз Каги избегавам рекламе и смеће које генерише вештачка интелигенција.”
Да ли интернет улази у нову еру
Све већи број блокада AI ботова, развој алата који „трују” податке намењене тренирању вештачке интелигенције и раст популарности претраживача који фаворизују садржај који стварају људи, показују да интернет улази у нову фазу развоја.
