Суша и температуре које су овог љета прелазиле 40 степени десетковале су род љешника у Србији, због чега произвођачи очекују знатно мање приносе, неизвјесну откупну цијену и нови раст трошкова на својим плантажама.
Док поједини произвођачи процјењују да ће им род бити упола мањи, има и оних којима је суша готово потпуно уништила засаде, што би посљедице могло оставити и на наредну сезону. Пољопривредни инжењер и технолог у „Еко-Босанској Посавини“ из Дервенте Александар Благојевић казао је за „Глас Српске“ да ће овогодишња производња бити знатно мања због суше и високих температура.
– Љешника ће бити, али очекујемо од 30 до 50 одсто мању производњу него што је планирано. Квалитет плода је добар, достигао је одговарајућу величину, а задовољавајући би требало да буде и рандман – рекао је Благојевић.
Са 300 хектара око 100 тона
Према његовим ријечима, са 300 хектара очекују принос од око 100 тона, а цјелокупну производњу извозе у Хрватску, гдје љешник чисте, суше и продају у љусци. Када је ријеч о откупној цијени, она још није позната, јер се очекује да италијанско тржиште, које значајно утиче на формирање цијене, изађе са својим условима пред бербу.
– Рачунамо да откупна цијена не би требало да буде испод три евра по килограму у љусци. Љешник је генерално дефицитаран, а без наводњавања у оваквим условима нема озбиљне производње. Биљка је константно под стресом, што може оставити посљедице и на род наредне године – истакао је Благојевић.
Власник бренда „Златни љешник“ из Пискавице код Бањалуке Зоран Јањетовић очекује око 20 одсто мањи принос од планираног, али ипак бољи него лани.
– Чак ни наводњавање није много помагало, јер је дио плода спржен и отпао прије времена. Ипак, биће боље него прошле године, када неки произвођачи нису ни брали љешник – рекао је Јањетовић.
За разлику од произвођача који су усмјерени на извоз, он се углавном ослања на домаће тржиште, а настоји да сав љешник преради.
Низвјестан и откуп
Неизвјесна је, међутим, и откупна цијена. Према његовим ријечима, љешник у љусци прошле године се продавао за око осам марака по килограму, док се ове године очекује цијена од 4,20 до 4,30 КМ. У малопродаји је тренутно достигао готово 40 марака, али би, уколико не буде несташице, могао појефтинити
Истовремено, трошкови одржавања плантаже порасли су око 30 одсто због скупљег горива, прихране, механизације и додатне заштите биљака. На плантажи од десет хектара Јањетовић очекује око двије тоне по хектару.
– Љешник је доброг квалитета, мада је због суше нешто ситнији. Ово је било ненормално вријеме и тешко је било шта урадити против тако дугог и снажног топлотног таласа – казао је Јањетовић.
Додатни проблем произвођачима представља недостатак радне снаге, па се све више ослањају на механизацију. Јањетовић наводи да кроз подршку Министарства пољопривреде и Центра за развој села града Бањалука успијевају да набаве дио потребних машина.
– Помоћ је скромна, али нам свака значи. Без механизације нема озбиљне пољопривреде, јер на селима нема довољно радне снаге – рекао је Јањетовић.
