Писихијатар Бранко Вуковић изјавио је данас, поводом обележавања Међународног дана превенције самоубиства, да су најчешћи узрок суицида психијтријске болести попут депресије или психозе које могу бити смртоносне, као и животне ситуације, околности и губици који здравим људима могу да се догоде, и поручио да је за спречавање суицида неопходно на време препознати ризик од самоубиства и реаговати.
„Постоји још једна категорија, а то су гранични случајеви који могу импулсивно да изврше суицид без икакве припреме и биланса, они то ураде у неком тренутку када не могу да реше своју анксиозност или бес и љутњу. Најчешће је суицид повезан са депресијом, и то тешком депресијом. Суицид некада може да буде активан, да пацијент сам изврши суицид, а некад и пасиван да пацијент престане да једе, одбија сваку врсту помоћи“, навео је он за Танјуг. Говорећи о томе што многи лекови које лекари прописују за лечење одређених поремећаја, као могући нежељени ефекат имају и појаву суицидних мисли, Вуковић је рекао да је некада суицид повезан са лековима имајући у виду да постоје неки лекови у чијем упутству пише „ризик од суицида“, што је најчешће код антидепресива.
Како је навео, у тим ситуацијама пацијент има суицидне мисли и на неки начин тежи да то уради, али нема снаге и довољно енергије да то спроведе, и онда у тренутку када му буде боље након узимања тих лекова он добија снагу и да изврши суицид, јер није до краја излечен, већ је само добио снагу. „У тим моментима психијатри морају да воде рачуна када раде са својим пацијентима и када им дају ту врсту лекова, да може и то да се догоди“, поручио је он.
На питање колико је тешко лекарима да пацијента одговоре од самоубиства, Вуковић је истакао да је у неким ситуацијама доста тешко, али у неким случајевима и не толико, јер људи који желе да изврше суицид такође желе и помоћ.
Према његовим речима, неки пацијенти пре него што уопште крену да причају о суициду показују неке сигнале, односно апел за помоћ када говоре да им није ни до чега, да им је свега доста и да би можда свима било боље ако нису живи.
„Они дају неке сигнале да би могли бити ризични од суицида, и таквим људима можете помоћи и с њима разговарати, слушати их, помоћи им да они сами пронађу неки простор наде да наставе живот. У неким случајевима не можете да помогнете људима зато што су они чврсто донели одлуку и сваки покушај буде безуспешан“, навео је психијатар. Када је реч о превенцији суицида, Вуковић је рекао да је неопходно прво регистровати и најмање сигнале да пацијент има ризик од суицида, и наћи начина да с њим разговарате, да га саслушате, да покажете емпатију, наклоност у смислу да сте ту за њега и пустити га да се он отвара и можда дође до другог решења, пренбоси Танјуг.
