Стефан Томашевић (1438–1463) био је последњи владар из династије Котроманића и уједно последњи српски краљ средњовековне Босне. Његова кратка владавина обележила је завршну фазу постојања средњовековне српске државе и последњи покушај да се на Балкану одржи хришћанска власт пред надирањем Османског царства.
На престо Српске деспотовине долази 1459. године, у тренутку дубоке политичке кризе и унутрашњих подела. Брак са Јеленом Бранковић, унуком византијске и српске владарске лозе, требало је да учврсти његов легитимитет и обезбеди континуитет власти у Србији, али је његова владавина у Смедереву трајала свега неколико месеци.
Под снажним притиском османске војске, Стефан Томашевић већ исте године губи Смедерево, чиме престаје да постоји и Српска деспотовина. Тај догађај 1459. године сматра се једним од кључних тренутака пада средњовековне српске државности под османску власт.
Након повлачења у Босну, Стефан 1461. године постаје краљ Босне, наследивши оца Стефана Томаша. Као владар покушава да ојача државу, учврсти везе са Угарском и Папством и организује отпор Османлијама, али се краљевина Босна налази у све тежем положају, без реалне спољне помоћи.
Године 1463. султан Мехмед II Освајач покреће велику офанзиву на Босну. Упркос покушајима да обезбеди подршку европских владара и покуша дипломатска решења, Стефан остаје без савезника, док османске снаге брзо продиру у унутрашњост земље.
Заробљавање и смрт
Краљ Стефан је, у покушају да придобије султана Мехмеда II, слао наређења својим командантима и кастеланима да предају градове, чиме је османској војсци омогућено да у кратком року преузме контролу над више од 70 утврђења у свега недељу дана. Ипак, и поред тих потеза, султан Мехмед II није имао намеру да му поштеди живот, па га је 25. маја позвао пред себе.
Стефан Томашевић је, према изворима, са страхом донео документ који му је раније издао Махмуд-паша Анђеловић, верујући да му гарантује безбедност. Међутим, султанов верски ауторитет Али ал-Бистами, рођен у Персији, издао је фетву према којој Мехмед II Освајач није обавезан да испуни обећање које је дао његов потчињени без његовог знања.
Да би потврдио одлуку, старији верски учењак је, према предању, извукао мач и лично погубио краља Стефана Томашевића пред самим султаном. Хроничар Бенедето Деи, који је наводно био у султановој пратњи, записао је, међутим, да је погубљење извршио лично Мехмед II.
Према појединим каснијим извештајима, тело краља Стефана је потом унакажено, а помиње се и да је коришћено као мета за гађање или да му је одрана кожа. Погубљење краља, његовог стрица, рођака и двојице племића извршено је на пољу код Јајца, које је касније названо Царево Поље.
Његово погубљење симболично представља крај средњовековне државности на овим просторима. Након његове смрти, преостале босанске утврде брзо падају, а територија улази у састав Османског царства, чиме се завршава једно историјско раздобље.
Стефан Томашевић остао је упамћен као трагична фигура последњег отпора пред османским освајањем, владар чија је судбина обележила крај једне епохе и почетак вишестољетне османске власти на Балкану.
