Skoro polovina Evropljana bez sopstvenog doma ne može ili ne želi da ga kupi.
Brojke se znatno razlikuju širom kontinenta, što uglavnom odražava pritiske usled nepristupačnosti cena.
U 23 zemlje, skoro polovina ispitanika kaže da nikada neće moći da kupi dom ili da ih to ne zanima, navodi se u izveštaju o stambenim trendovima u Evropi kompanije RE/MAX za 2025. godinu.
Slika se drastično razlikuje od države do države. U istraživanju sprovedenom u avgustu 2025. godine postavljeno je jednostavno pitanje: „Šta mislite, kada ćete, ako ikada, moći da kupite nekretninu?“ U proseku, 29% ispitanika odgovorilo je: „Nikada – mislim da nikada neću moći da kupim nekretninu.“ Taj udeo se kretao od 13% u Turska do 44% u Češka.
Najmanje svaki treći ispitanik dao je taj odgovor u Slovenija (39%), Italija (35%), Malta (34%), Irska (33%), Poljska (33%) i Mađarska (33%).
Ovaj udeo bio je iznad evropskog proseka i u Finska (32%), Grčka (30%), Švajcarska (30%) i Austrija (29%).
Na donjem kraju liste, Luksemburg (17%) prati Tursku. Litvanija je na 21%, što je i dalje više od svakog petog ispitanika.
Najveće ekonomije
Među pet najvećih evropskih ekonomija, Italija (35%) beleži najveći udeo pesimista.
Španija i Francuska imaju najniži procenat od 25%, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo blizu sa 26%. Nemačka je na 28%, što je malo ispod evropskog proseka.
„Spor ekonomski rast usporio je povećanje prihoda u mnogim delovima Evrope, dok su cene nekretnina nastavile da rastu. Kao rezultat toga, pristupačnost ostaje značajan izazov, posebno za mlađe generacije, čak i na tržištima sa relativno stabilnim uslovima zapošljavanja“, izjavio je Majkl Polcler, izvršni direktor RE/MAX Europe.
Dodao je da zemlje poput Nemačke, Austrije i Češke beleže sve veći broj ljudi koji odustaju od kupovine nekretnine, jer rastuće cene i sve duže vreme potrebno za štednju čine posedovanje doma sve nedostižnijim.
Slab interes
Oko 15% ispitanika reklo je da nije zainteresovano za kupovinu nekretnine. Taj udeo se kreće od 4% u Irskoj do 31% u Nemačkoj.
Takođe je iznad 20% u Holandija (27%), Austriji (25%) i Švajcarskoj (22%).
Polcler je naglasio da se ne radi samo o cenama kuća, već da postoji i kulturološki aspekt.
„U Nemačkoj i Austriji iznajmljivanje je mnogo češće i kulturološki prihvaćeno. Dugoročna stabilnost njihovih tržišta zakupa, podržana snažnom zaštitom zakupaca, znači da domaćinstva osećaju manju hitnost da rano kupe nekretninu“, rekao je on.
Udeo ljudi koji nisu zainteresovani za kupovinu doma jednocifren je u nekoliko zemalja, uključujući Tursku (5%), Španiju (7%), Bugarska (7%) i Mađarsku (9%).
Polovina ne može da kupi
Kada se saberu udeli onih koji kažu „Nikada“ i onih koji kažu „Nisam zainteresovan“, skoro polovina Evropljana (44%) koji ne poseduju svoj dom sumnja da će ga ikada kupiti.
Ovaj udeo prelazi polovinu u nekoliko zemalja, uključujući Nemačku (59%), Austriju (54%), Češku (54%), Holandiju (53%) i Švajcarsku (52%).
Malta (49%), Italija (49%), Finska (48%) i Slovenija (48%) takođe su blizu ovog nivoa, dok su Poljska (44%) i Ujedinjeno Kraljevstvo (44%) u skladu sa evropskim prosekom.
Turska kao izuzetak
Udeo ljudi koji kažu da nisu u mogućnosti ili nisu zainteresovani za kupovinu doma najniži je u Turskoj.
Manje od svakog petog ispitanika (18%) složilo se sa tom tvrdnjom, u poređenju sa 28% u sledećoj najnižoj zemlji, Litvaniji, što Tursku čini jasnim izuzetkom.
„Zanimljivo je videti da je taj stav i dalje snažan u Turskoj. To je verovatno zato što se, uprkos inflaciji i finansijskoj nestabilnosti, nekretnina široko posmatra kao primarni način očuvanja vrednosti“, kaže Polcler.
Među pet najvećih evropskih ekonomija, Španija ima najniži udeo od 32%, a prati je Francuska sa 40%.
Nemačka je rangirana najviše sa 59%, ispred Italije (49%), dok je Ujedinjeno Kraljevstvo na evropskom proseku.
Polcler je istakao da Španija i dalje pokazuje otpornost svoje kulture vlasništva.
„Posedovanje doma se smatra tesno povezanim sa dugoročnom finansijskom sigurnošću i porodičnom stabilnošću. Čak i uz strože uslove za hipoteku i neizvesnost zaposlenja, težnja ka vlasništvu ostaje visoka, odražavajući rasprostranjeno uverenje da stanovanje pruža zaštitu od buduće ekonomske neizvesnosti“, rekao je on.
Zašto neki ne žele da kupe dom?
Razlozi za nevoljnost prema kupovini nekretnine variraju, ali ova grupa čini samo 15% onih koji nemaju svoj dom.
U proseku, u 23 zemlje, više od polovine njih (53%) kaže da je zadovoljno trenutnom situacijom i da ne vidi potrebu za kupovinom doma.
Dodatnih 21% ne želi stalne obaveze koje dolaze sa vlasništvom nad nekretninom. Skoro svaki peti (19%) smatra da posedovanje doma nije vredno tog novca ili da su nekretnine precenjene.
Fleksibilnost je takođe ključni razlog. Oko 16% više voli da se lako seli i da ne bude vezano za jednu lokaciju, dok 13% kaže da sebi može da priušti kiriju u oblastima gde ne bi mogli da kupe nekretninu.
Samo 5% kaže da je zabrinuto zbog mogućeg pada cena nekretnina.
Finansijska strategija
Polcler naglašava da, iako stambeno tržište donosi nesporne izazove, vlasništvo nad domom ostaje značajan cilj za većinu Evropljana.
Međutim, uloga nekretnine se menja.
„Dok su prethodne generacije na posedovanje doma gledale prevashodno kao na društvenu prekretnicu, danas se to sve više doživljava kao finansijska strategija“, zaključio je on.
Prema podacima Evrostat, skoro 70% stanovnika EU poseduje svoj dom, dok preostalih 30% iznajmljuje.
