Све што је у већинском власништву Гаспромњефта, биће “договорено одредбама будућег купопродајног уговора” са мађарским МОЛ-ом, најавила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић. Ту спадају, наравно, бензинске пумпе, Рафинерија, Петрохемија, на хиљаде запослених…
МОЛ Група потписала је главне одредбе обавезујућег оквирног споразум са Гаспромњефтом о куповини удела од 56,15 одсто у Нафтној индустрији Србије (НИС). Како је саопштено, по окончању трансакције, МОЛ ће преузети “значајне акционарске одговорности” и права управљања НИС-ом.
А шта ће све добити МОЛ по окончању трансакције?
Ту су, пре свега, бензинске пумпе. НИС, наиме, на тржишту Балкана поседује више од 400 бензинских станица, које послују под два бренда – НИС Петрол и Газпром.
Како се може видети у финансијском извештају НИС-а, ова компанија је 2024. годину са више од 18 милијарди динара профита. То је, додуше, мање од 2023. године, када је НИС остварио 41 милијарду динара нето добити.
Те године, у НИС-у је било запослено више од 5.000 људи.
Какве је резултате компанија остварила у 2025, години када су уведене санкције, сазнаћемо касније ове године, јер рок за достављање финансијских извештаја Агенцији за привредне регистре још није истекао.
Може се очекивати, међутим, да резултати буду нешто слабији. Како је саопштено крајем октобра, приликом представљања извештаја о пословању, НИС група је у првих девет месеци прошле године забележила губитак од 300 милиона динара.
Као разглог за то, наводе се “изузетно сложене околности” у којима је пословала НИС група, пре свега имајући у виду санкције америчког Министарства финансија. Поред тога, на резултате НИС-а утицале су и цене нафте које су биле 14 одсто ниже него у истом периоду прошле године, као и губитак ХИП-Петрохемије који у извештајном периоду износи 7,4 милијарде динара због неповољне ситуације у целој петрохемијској индустрији.
Петрохемија
И Петрохемија у Панчеву, саопштила је министарка Ђедовић Хандановић, припашће МОЛ-у након куповине. Прецизније, она је рекла да ће „све што је у већинском власништву Гаспромњефта, укључујући и Петрохемију, бити договорено одредбама будућег купопродајног уговора“.
ХИП Петрохемија, која се такође налази у Панчеву, бави се производњом хемикалија из нафте. Она је, иначе, у власништву НИС-а од 2023. године. НИС је тада увећао власнички удео са 20 на 90 одсто, за око 150 милиона евра. Преосталих 10 одсто власништва припада Републици Србији.
У панчевачкој Петрохемији запослено је више од 1.200 људи.
Интересантно је да је од свих фирми које послују под власништвом НИС-а, Петрохемија најнеуспешнија, односно генерише највеће губитке. Готово све остале фирме, заправо, послују у плусу.
Рафинерија Панчево
Наредна је Рафинерија, за коју је саопштено да неће бити затворена након промене власништва, што је сценарио који се појављивао у медијима, јер је МОЛ затворио рафинерију у Сиску, након куповине удела у хрватској нафтној компанији ИНА.
Рафинерија у Панчеву је, и према мишљењу стручњака, једна од најсавременијих у овом делу Европе. Њен максимални пројектовани капацитет износи 4,8 милиона тона годишње. Како се наводи на званичном сајту, од 2009. године, када је НИС продат Русима, у њену модернизацију уложено је више од 900 милиона евра.
Шта још има НИС?
У оквиру НИС-а, такође, послују и фирме које су мање познате. Ту је Нафтагас-нафтни сервис, компанија која се бави пружањем сервисних услуга приликом истраживања и проивзодње, као и Нафтагас-технички сервиси, који одржавају и обављају ремонт објеката. У Нафтним сервисима било је (на крају 2024.) готово 2.400 запослених, а у Техничким сервисима 429.
Нафтни сервиси ту годину завршили су са нето добитком од око шест милиона динара, а Технички сервиси са добитком од 213,7 милиона динара.
Потом, бензинске пумпе послују у оквиру компаније НИС Петрол, компаније која запошљава нешто мање од 3.000 људи. НИС Петрол је 2024. годину завршио са 286,4 милиона динара нето профита.
У НИС Групи послује и Научно-технолошки центар Нафтагас, који послује са циљем научно- технолошког праћења делатности НИС-а и обезбеђења иновација у пословању, у ком ради нешто мање од 400 запослених.
И ова компанија је профитабилна, а 2024. годину завршила је са нето добитком од готово 434 милиона динара.
Ту је, потом, НИС МТО, фирма која пружа услуге путничког транспорта и складиштења робе. У 2024. години, ово предузеће остварило је око 70 милиона динара профита.
Ово је, иначе, компанија у оквиру НИС-а која запошљава најмање људи. Наиме, из финансијских извештаја се види да је у 2024. било 84 запослених.
НИС има и 12,4 одсто удела у компанији Линде гас, која се бави производњом индустријских гасова, 49 одсто у фирми Газпром енергохолдинг Serbia и још 2,17 процената у Србококи из Јагодине, која се бавила узгојем живине, али је у блокади од 2021. године.
Газпром енергохолдинг такође је власник Термоелектране топлане ТЕ-ТО Панчево, која такође послује у оквиру НИС-а. У питању јекомбиновано гасно-парно постројење за производњу електричне и топлотне енергије. Планирана производња електричне енергије на годишњем нивоу износи, наводи се на сајту НИС-а, је око 1.400 GWh.
Иначе, вредност овог пројекта је око 192 милиона евра, а постројење је у комерцијални рад пуштено у октобру 2022. године. Што се тиче финансија, ова фирма, која запошљава мање од 200 људи, 2024. годину завршила је са 92 милиона динара губитка.
НИС је, коначно, и произвођач воде Јазак.
Одлука је на ОФАЦ-у
Подсећамо, МОЛ и руски Гаспром су договорили основне одредбе будућег купопродајног уговора за НИС који ће је упућен америчком ОФАЦ-у на одлучивање. Званичници су саопштили да ће Србија потом свој удео повећати за пет одсто, тако што ће купити акције од МОЛ-а, а мањински удео могао би да има и арапски АДНОЦ.
Санкције су, иначе, уведене почетком прошле године због руског власништва, али су, након неколико месеци одлагања, ступиле на снагу у октобру прошле године. Рок за завршетак преговора о купопродаји је 24. март.
