На овај празник славимо подизање, уздизање или како би се то рекло на старом српском језику Воздвижење Часног Крста или у нашем народу познат као Крстовдан. Тог дана прослављамо успомену на два догађаја у историји хришћанства.
Први догађај је проналазак Крста на којем је био разапет Господ Исус Христос. Наиме, Цар Константин је у бици са побуњеним Максенцијем имао визију Крста на небу 312. године, испод којег је писало „овим побеђуј“. Једном приликом мајка цара Константина, Јелена, обилазећи „Свету земљу“ 317. год. у којој је живео Исус Христос, данашњи Израел, хтела је да нађе Крст на којем је разапет Господ Христос. Неки старац, јеврејин, по имену Јуда, једини је знао место где се налази Крст. И заиста на Голготи, месту где је разапет Исус Христос, нашли су три крста (на том месту су римљани подигли храм богињи Венери, тај храм је цар Константин срушио и подигао храм Васкрсења).
На једном је разапет Господ Христос, а на друга два разапети су разбојници. Епископ јерусалимски Макарије и царица Јелена су били у недоумици који је од та три крста Христов. И баш у том моменту је наилазила пратња са покојником, онда је Епископ Макарије наредио да један по један крст ставе на покојника. Када су ставили први и други крст покојник је лежао непомично, а када је су ставили трећи, мртвац је оживео и по томе су знали да је то Христов крст. Тада је Епископ подигао Крст високо да га народ види, а народ је са сузама у очима певао: Господе смилуј се!
Други догађај је везан за враћање Часног Крста у Јерусалим. Персијски цар Хозроје 614. год. освојио је Јерусалим и однео Крст Христов у Персију. Године 628. византијски цар Ираклије освојио је Персију и са славом вратио Крст у Јерусалим. Ушавши у Јерусалим цар је носио Крст на леђима. Но, наједанпут цар је стао и није могао даље да иде. Тадашњи Епископ јерусалимски Захарије имао је виђење анђела, који је спречавао цара да у раскошном оделу носи Крст, и то по оном путу по коме је Христос Господ ишао бос и понижен. То виђење Епископ објави цару и цар скине раскошно одело и у бедној одећи и босоног узме Крст и изнесе га на Голготу и стави га у храм Васкрсења, на радост целог Хришћанског света.
Зашто Крст сматрамо светим предметом? Зато што је Господ Христос страдао на Крсту ради нашег спасења. С тога је Крст символ бола, страдања, патње, али у исто време је Крст символ радости и Васкрсења, јер је Господ Христос на Крсту пролио своју невину крв ради нашег спасења и после три дана је Васкрсао из мртвих и тако победио смрт. Крст хришћани употребљавају још од времена ученика Христових. Црква још указује поштовање Крсту употребом крста на сваком богослужењу, при свакој молитви у храму, Крсту су посвећена и два дана у седмици: среда и петак, среда, јер је тада Јуда издао Господа Христа, а петак, јер је тада Господ Христос разапет на Крсту.
Ако је Господ Христос Васкрсењем победио смрт, зашто ми и данас умиремо?
Тачно, Христос је победио смрт, али ми умиремо и данас пређашњом смрћу, али не остајемо у смрти. А то не значи умрети. Права, истинска смрт би била, када онај који је умро нема шансе да се врати у живот, а ако ће онај који је умро после смрти оживети и при том живети бољим животом, онда то није смрт, него спасење. Управо нам је Христос својим Васкрсењем показао, да ћемо и ми васкрснути као што је и Он пре две хиљаде година Васкрсао. У томе је победа смрти. Христос није философирао о победи над смрћу, него је то својим делима показао, сам је Васкрсао из мртвих и победио смрт, и нама показао да ћемо и ми васкрснути.
На празник Крстовдан обавезно се пости, зато се у народу говори: „ко се крсти, тај и пости“.
У нашем народу се верује да на Крстовдан ваља ископати рупе за садњу воћки, да би се гране крстиле – тј. воћка разгранавала.
На Крстовдан ако је облачно, зима ће бити снеговита, ако је суво, година ће бити сушна.
