Evropska unija planira da predloži nove, ambiciozne ciljeve u oblasti elektrifikacije za narednu deceniju. Ovaj korak je deo šireg strateškog plana za jačanje lokalnog tržišta čistih tehnologija, sa krajnjim ciljem da se evropski blok potpuno udalji od fosilnih goriva.
Evropska komisija će predstaviti ovaj cilj u strateškom dokumentu čije je objavljivanje najavljeno za 17. jul. Prema nacrtu dokumenta u koji je Blumberg imao uvid, predviđeno je da se ovaj cilj ugradi u zakon u okviru predloga novog energetskog okvira nakon 2030. godine, što se očekuje u četvrtom kvartalu ove godine. Tačan procenat udela elektrifikacije u ukupnoj potrošnji energije do 2040. godine još uvek se definiše.
Energetska bezbednost i smanjenje zavisnosti od uvoza
EU veruje da bi domaća čista električna energija ne samo pomogla u ostvarivanju klimatskog cilja — smanjenja emisije štetnih gasova za 90% do 2040. godine u odnosu na nivo iz 1990. godine — već bi značajno ojačala i energetsku bezbednost zajednice.
Pritisak da se smanji zavisnost od uvoza energenata postao je ključno političko pitanje nakon što je prekid isporuke ruskog gasa podigao cene do rekordnih nivoa, dok je kriza na Bliskom istoku dodatno uzdrmala globalna tržišta.
„Odlučnim delovanjem na svim nivoima, Evropa može postati prvi elektro-kontinent“, navodi Evropska komisija u svom dokumentu.
Ova duboka transformacija zahtevaće ogromne investicije, ali će doneti i uštede koje prevazilaze sam energetski sistem – od proizvođača čistih tehnologija do veće konkurentnosti industrije i čistijeg vazduha u evropskim gradovima.
Milijarde evra uštede kroz elektrifikaciju
Ubrzanjem elektrifikacije, Evropa bi mogla da:
- Zameni dve trećine trenutne potražnje za gasom.
- Prepolovi ukupnu potrošnju nafte.
- Smanji račun za uvoz fosilnih goriva za čak 200 milijardi evra do kraja naredne decenije.
Ove promene bi mogle značajno da pomognu regionu da spusti uporno visoke cene energije, koje trenutno opterećuju konkurentnost evropske privrede u poređenju sa SAD i Kinom.
Gde se Evropa trenutno nalazi na putu čiste energije?
Iako EU procenjuje da čak 70% električne energije proizvedene u bloku već dolazi iz lokalnih čistih izvora, ukupna stopa elektrifikacije (udeo struje u krajnjoj potrošnji) već deceniju stagnira na oko 23%. Poređenja radi, taj udeo u Kini, Japanu i Južnoj Koreji iznosi preko 30%.
Ispunjavanje novih ciljeva podržalo bi evropsku proizvodnju vetroturbina, baterija za električna vozila i toplotnih pumpi, što bi otvorilo veliki broj novih, kvalifikovanih radnih mesta.
Glavni izazovi na putu do cilja
Da bi ostvarila ove zamisli, Evropska unija mora da prevaziđe nekoliko ozbiljnih prepreka:
- Visoki početni troškovi ulaganja za prelazak industrije i građana sa fosilnih goriva na struju.
- Modernizacija prenosne mreže i značajno proširenje kapaciteta za proizvodnju struje.
- Reforma oporezivanja energije i postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva nakon 2030. godine.
Plan predviđa konkretne korake već za ovu i sledeću godinu — od podsticanja elektrifikacije teškog transporta i luka, pa sve do mobilizacije javne potražnje za toplotnim pumpama u sektoru zgradarstva, koji trenutno troši polovinu ukupnog gasa u EU.
