Европска унија планира да предложи нове, амбициозне циљеве у области електрификације за наредну деценију. Овај корак је део ширег стратешког плана за јачање локалног тржишта чистих технологија, са крајњим циљем да се европски блок потпуно удаљи од фосилних горива.
Европска комисија ће представити овај циљ у стратешком документу чије је објављивање најављено за 17. јул. Према нацрту документа у који је Блумберг имао увид, предвиђено је да се овај циљ угради у закон у оквиру предлога новог енергетског оквира након 2030. године, што се очекује у четвртом кварталу ове године. Тачан проценат удела електрификације у укупној потрошњи енергије до 2040. године још увек се дефинише.
Енергетска безбедност и смањење зависности од увоза
ЕУ верује да би домаћа чиста електрична енергија не само помогла у остваривању климатског циља — смањења емисије штетних гасова за 90% до 2040. године у односу на ниво из 1990. године — већ би значајно ојачала и енергетску безбедност заједнице.
Притисак да се смањи зависност од увоза енергената постао је кључно политичко питање након што је прекид испоруке руског гаса подигао цене до рекордних нивоа, док је криза на Блиском истоку додатно уздрмала глобална тржишта.
„Одлучним деловањем на свим нивоима, Европа може постати први електро-континент“, наводи Европска комисија у свом документу.
Ова дубока трансформација захтеваће огромне инвестиције, али ће донети и уштеде које превазилазе сам енергетски систем – од произвођача чистих технологија до веће конкурентности индустрије и чистијег ваздуха у европским градовима.
Милијарде евра уштеде кроз електрификацију
Убрзањем електрификације, Европа би могла да:
- Замени две трећине тренутне потражње за гасом.
- Преполови укупну потрошњу нафте.
- Смањи рачун за увоз фосилних горива за чак 200 милијарди евра до краја наредне деценије.
Ове промене би могле значајно да помогну региону да спусти упорно високе цене енергије, које тренутно оптерећују конкурентност европске привреде у поређењу са САД и Кином.
Где се Европа тренутно налази на путу чисте енергије?
Иако ЕУ процењује да чак 70% електричне енергије произведене у блоку већ долази из локалних чистих извора, укупна стопа електрификације (удео струје у крајњој потрошњи) већ деценију стагнира на око 23%. Поређења ради, тај удео у Кини, Јапану и Јужној Кореји износи преко 30%.
Испуњавање нових циљева подржало би европску производњу ветротурбина, батерија за електрична возила и топлотних пумпи, што би отворило велики број нових, квалификованих радних места.
Главни изазови на путу до циља
Да би остварила ове замисли, Европска унија мора да превазиђе неколико озбиљних препрека:
- Високи почетни трошкови улагања за прелазак индустрије и грађана са фосилних горива на струју.
- Модернизација преносне мреже и значајно проширење капацитета за производњу струје.
- Реформа опорезивања енергије и постепено укидање субвенција за фосилна горива након 2030. године.
План предвиђа конкретне кораке већ за ову и следећу годину — од подстицања електрификације тешког транспорта и лука, па све до мобилизације јавне потражње за топлотним пумпама у сектору зградарства, који тренутно троши половину укупног гаса у ЕУ.
