Ако је нова двотомна историја западне традиције „Златна нит“ („The Golden Thread“) на читаоце оставила снажан утисак већ при првом сусрету, један од разлога је и њена буквална тежина.
Укупно тешка око 5,5 килограма и са 1.968 страница текста, „Златна нит“ представља изузетно обимно дело, али и још веће интелектуално достигнуће.
Књига против струје савременог доба
У времену када је западна цивилизација у академским круговима у великој мери потиснута са некадашњег централног места, а предмети посвећени западној цивилизацији све чешће нестају из наставних програма, ова књига представља својеврстан контракултурни чин.
Она почива на идеји да проучавање сопствене цивилизације треба да има приоритет у односу на изучавање других, као и да је немогуће схватити зашто је важно бранити сопствену традицију ако је претходно не разумемо.
„Не треба да изненади“, пишу аутори Ален Гуелзо и Џејмс Хенкинс у уводу, „што су недавне генерације западњака које верују да је Запад јединствено зло, о њему научиле готово ништа.“
Уџбеник намењен и широј публици
„Златна нит“ јесте уџбеник, али је написан тако да буде приступачан и ширем кругу читалаца.
Обично овако обимни прегледи историје пате од превелике општости, недовољно занимљивих детаља и сувише конвенционалних закључака. Другим речима, често не успевају као књиге намењене широј публици.
Међутим, свака страница „Златне нити“ је читљива и испуњена занимљивим увидима.
Поред тога, дело је богато илустровано мапама и репродукцијама уметничких дела, а допуњено је временским линијама, одломцима из примарних извора и краћим есејима о кључним личностима и историјским токовима.
Лепота саме књиге као физичког предмета одражава њен нагласак на достигнућима Запада, посебно у области уметности.
Два аутора, две епохе
Џејмс Хенкинс, дугогодишњи професор Харварда који је напустио овај универзитет због одустајања од изучавања западне цивилизације, аутор је првог тома који обухвата антички свет и доба хришћанства.
Други том, посвећен модерном и савременом Западу, написао је историчар и познавалац живота Абрахама Линколна, Ален Гуелзо.
Дубоки корени западне цивилизације
Једна од главних тема „Златне нити“ јесте дубина цивилизацијских корена Запада.
Грци су свету оставили идеал самоуправе, љубав према лепоти, уверење у значај беседништва и посвећеност разуму као средству за откривање истине.
Римљани су дали пример републиканског уређења и релативно успешно успостављеног система заснованог на владавини права.
Варвари су уништили Западно римско царство, али су временом примили римокатоличку веру, па је Европа почела да дели снажну културну и образовну традицију.
Без обзира на слабости тадашњих конфесионалних држава, хришћански свет поставио је темеље модерног схватања људског достојанства и права.
„Управо је четрнаест векова обележених хришћанском конфесионалном државом“, пише Хенкинс, „усадило ове племените људске вредности у савест модерног Запада.“
Улога случаја у обликовању историје
Аутори наглашавају да су случајности и непредвиђени историјски токови такође играли важну улогу.
Неуспех покушаја да се обнови Западно римско царство омогућио је настанак система међусобно конкурентних европских држава. Управо је та конкуренција подстакла бројне иновације и створила простор за нове републиканске експерименте у италијанским градовима-државама и северноевропским слободним градовима.
С друге стране, претеране амбиције средњовековног папства допринеле су дискредитацији теократије и верских ратова у западном свету.
Од Атлантика до светске доминације
Изолованост европских држава на обалама Атлантика подстакла је велика географска открића која су темељно изменила свет.
Тај процес је, према ауторима, створио предуслове за каснији успон Велике Британије и Сједињених Америчких Држава као водећих сила западног света.
Више од књиге
„Златна нит“ није само књига. Хенкинс и Гуелзо покренули су и платформу на којој настављају да разматрају теме изнетe у овом делу, док је издавачка кућа Encounter Books у сарадњи са колеџом Хилсдејл развила наставни програм намењен професорима и наставницима.
Циљ овог пројекта није ништа мање од обнове изучавања западне цивилизације, подухвата који би, како наводи аутор текста, вероватно одобрио и велики италијански песник Франческо Петрарка, човек који је у 14. веку учинио много на оживљавању интересовања за класичну културу.
Може ли доћи до обнове интересовања за Запад?
Да ли ће доћи до новог буђења интересовања за западну историју у образовним установама, зависи од бројних околности које су ван домашаја Хенкинса и Гуелза, али и било ког појединца.
Ипак, закључује аутор текста, овом импресивном књигом они су учинили више него довољно да том циљу дају снажан подстицај.
