У модерној економији постоје бројне појаве. И потпуним лаицима добро је позната инфлација, као рак-рана сваке привреде, која доводи до наглог раста цена потрошачких добара и пада вредности новца. Међутим, постоје и друге, такође веома опасне појаве, попут стагфлације, рецесије и масовне незапослености.
Ипак, мало је људи ван економских кругова чуло за појам шринкфлација, а још мање њих заиста разуме шта он значи. Реч је о изненађујуће присутној појави – како на полицама супермаркета, у пекарама, ресторанима и другим продајним местима, тако и на глобалном нивоу.
Шта је шринкфлација?
Најједноставније речено, шринкфлација је пословна пракса у којој произвођачи и продавци – од великих корпорација до малих и средњих предузећа – смањују количину, тежину или димензије производа, док цена остаје иста или расте. На тај начин се стварно поскупљење производа теже уочава.
Потрошачи често осећају да нешто није у реду, али тешко могу прецизно да утврде шта се променило. Да би се уочила шринкфлација, потребно је упоредити стару и нову цену, али и количину или тежину производа.
Ова појава најчешће се уочава у малопродаји хране и пића, али није ограничена само на те производе.
Примери шринкфлације из Америке и света
Слична појава присутна је и у Сједињеним Америчким Државама. Цене хлеба у америчким супермаркетима од 2020. године значајно су порасле, али сама цена не приказује увек целокупан раст трошкова за потрошаче, јер су се истовремено смањивала и паковања.
Тако се дешава да производ који се продаје као хлеб од пола килограма заправо има мању тежину, док су паковања која су некада садржала 20 унци смањена на 16 унци. Потрошач тако за сличну или вишу цену добија мању количину производа.
Добри примери шринкфлације могу се пронаћи и код паштета, конзервисане туне и других намирница чија се грамажа временом смањује, док цена остаје иста или чак расте.
На глобалном нивоу, последњих година, нарочито након пандемије коронавируса, међу производима код којих се често примећује смањење количине налазе се папирни убруси, тоалет папир, житарице, кафа, детерџенти за веш, паста за зубе и поједини лекови против болова.
Шринкфлација је повољна за трговце, али не и за потрошаче
Оваква тиха, свакодневна поскупљења, праћена смањењем количине производа, временом се нагомилавају и могу створити све већи осећај финансијске несигурности код потрошача.
За произвођаче и трговце смањење количине производа може бити начин да се контролишу растући трошкови набавке, производње и дистрибуције, али и да се очувају профитне марже.
Смањење количине може представљати и конкурентску стратегију. Уместо да компанија директно подигне цену производа, она може смањити његову грамажу или запремину, остављајући цену непромењеном.
За потрошача то значи да за исти новац добија мање производа. Уколико су промене мале, а амбалажа остаје визуелно привлачна, купци их често не примете одмах. Већа смањења, међутим, могу изазвати реакције јавности и нарушити поверење у бренд.
Зашто потрошачи често не примете шринкфлацију?
Један од разлога због којих шринкфлација пролази непримећено јесте то што потрошачи најчешће памте цену производа, али не и његову тачну грамажу или запремину.
Ако цена остане 200 динара, купац може имати утисак да се ништа није променило. Међутим, ако је производ некада имао 500 грама, а сада 450 грама, стварна цена по килограму је порасла, пише портал Актуалитика.
Због тога је приликом куповине важно обратити пажњу не само на цену производа већ и на његову нето количину, као и на цену по килограму или литру, када је она наведена.
Да ли је шринкфлација боља од директног поскупљења?
Истраживања понашања потрошача показују да људи понекад негативније реагују на директно повећање цене него на смањење количине производа уз задржавање исте цене.
Уз раст трошкова живота, потрошачи све више настоје да контролишу своје издатке. Многи смањују потрошњу на путовања, забаву, ресторане, биоскоп, позориште и друге ствари које нису неопходне како би лакше поднели раст основних животних трошкова.
У таквим условима чак и мала смањења количине производа могу имати значајан утицај на кућни буџет када се понављају из куповине у куповину.
Да ли је шринкфлација легална?
Шринкфлација сама по себи може бити легална пословна пракса, под условом да произвођач и продавац поштују прописе о декларисању производа и заштити потрошача.
Међутим, из перспективе купца она може бити проблематична када се смањење количине тешко уочава или када амбалажа ствара утисак да је реч о истој количини као раније.
Зато је важно да потрошачи приликом куповине не гледају само цену, већ и грамажу, запремину и цену по јединици мере.
Како потрошачи могу да препознају шринкфлацију?
Најједноставнији начин је поређење производа кроз време. Потрошач може да провери да ли је грамажа или запремина производа промењена, као и да упореди цену по килограму, литру или комаду.
Корисно је упоредити и цене истог или сличног производа у више продавница. На тај начин купац може лакше да утврди да ли је производ заиста појефтинио или је само промењена његова количина.
Такође, реакција потрошача има значај. Уколико се о променама јавно говори и уколико купци захтевају јасне информације, произвођачи и трговци имају већи подстицај да буду транспарентнији.
Шринкфлација показује колико је важно информисање потрошача
Шринкфлација је пример како се економске промене могу одразити на свакодневни живот, чак и када их потрошач на први поглед не примети.
Када производ постане мањи, а цена остане иста, купац формално плаћа исту цену, али за свој новац добија мању количину. Ако се такве промене дешавају код великог броја производа, њихов утицај на кућни буџет временом може постати значајан.
Због тога су информисани потрошачи, удружења за заштиту потрошача и јасно декларисање производа важни за транспарентно тржиште.
Шринкфлација тако остаје једна од појава коју потрошачи све чешће препознају. Производ може изгледати готово исто, цена може бити непромењена, али количина више није иста. Управо у тој разлици крије се стварна цена шринкфлације.
