Српске планине, те чаробне оазе природе и историје, у јесен добијају посебну чар. Сваки лист, свака стаза, сваки поглед са врха зраче топлим бојама и миром, који све више привлачи странце из свих крајева света. Јесен на Златибору, Копаонику и Фрушкој гори постала је место где гости из других земаља могу да осете суштину балканске лепоте и духовности, на начин који је једноставно неописив речима.
Златибор, са својим пространствима и питомим брдима, дом је хиљадама туриста сваке године, али јесен овде доноси једну посебну, мирну атмосферу. Када је летња гужва прошла, а зимски скијаши још нису стигли, ово је време када природа проговара својим тишим језиком. У ово доба, боје се мењају сваког дана – шуме постају бакарне, ваздух је испуњен свежином, а јутарња магла обавија брда, чинећи да свако јутро изгледа као уметничко дело. Посетиоци који дођу у јесен осећају мир и једноставност живота у планинама, упознају историјске приче кроз споменике и етно-село Сирогојно, где се прошлост осећа у сваком углу.
Са друге стране, Копаоник, „планина сунца,” познат је по свом развијеном туристичком центру, али у јесен постаје сасвим другачији свет. Стотине километара стаза, дубоке шуме и погледи који се протежу докле год око види, пружају мир за који чезну они који желе да побегну од брзине савременог живота. Престижни хотели и топли планински амбијент нуде прави одмор за тело и дух. Копаоник није само место за скијање – током јесени, његова природа пружа посетиоцима место за дубоко дисање, шетње и мир, начин да се човек заиста повеже са природом.
Фрушка гора, позната као „српска света гора,“ у јесен пружа духовно путовање које остаје у срцу. Ова планина је дом бројним манастирима, који су као кандела на путу кроз историју. Манастири су овде стари вековима, грађени и чувани као сведоци вере и истрајности. Јесен је савршено време за шетње њеним путевима, за откривање мира у манастирским вртовима, и за дивљење јесењим бојама које само појачавају утисак духовности и спокоја.
Зато све више странаца бира Србију као своју јесењу дестинацију – јер овде налазе не само лепоту, већ и мир и осећај припадности који се тешко налази другде. Српске планине, са својим древним историјама и величанственим природним лепотама, у јесен пружају топлину и доживљај који остаје у души свакога ко их посети.